Сјећате се савјета да се за вријеме потреса треба сакрити испод стола или у оквир врата? Па, заборавите га!!!
Ово је нешто што заиста отвара очи и једног дана може спасити ваш живот или живот неког другога.
С обзиром на неколико снажних земљотреса који су ове седмице, али и данас узнемирили становништво у БиХ доносимо вам корисне савјете Дага Копа, директора Америчког интернационалног тима за спашавање, а који вам могу добро доћи уколико буде дошло до већег подрхтавања тла.
Аутор чланка је искусан члан спаситељског тима који проналази преживјеле у рушевинама.
Прича из чланка Douga Coppa:
Име ми је Doug Copp и ја сам директор Америчког интернационалног тима за спашавање (АРТИ), свјетски познатог тима.
Информације из овог чланка могу спасити многе животе током потреса.
Упузао сам у 875 урушених зграда, радио с тимовима из 60 држава, основао спасилачки тим у неколико земаља и члан сам многих спасилачких тимова у разним земљама. Био сам УН стручњак за пружање помоћи двије године и радио сам на помагању код свих већих несрећа у свијету од 1985. године, осим у случају више истовремених несрећа.
Прва кућа у коју сам ушао након потреса је била школа у Mexico Cityu током потреса 1985. Свако дијете је било сакривено испод стола. Свако је дијете било здробљено. Могли су преживјети да су легли у пролаз између столова. То је било ужасно и – непотребно.
Једноставно речено, када се зграда урушава, тежина стропа пада на објекте или намјештај те их дроби и уништава али простор одмах уз те објекте остаје празан – НЕ испод њих. Тај простор ја зовем “трокутом живота”. Што је објект већи и чвршћи, мање ће се сабити, тиме ће остати већа слободна површина поред њега, а тиме и већа вјероватноћа да особа која се ту сакрила прође без повреда. Идући пут кад будете у могућности погледати урушене зграде на ТВ-у, пребројите “трокуте” који су настали. Има их свуда, то је чести облик који се види код урушених зграда.
САВЈЕТИ ЗА СИГУРНОСТ ТОКОМ ПОТРЕСА
Скоро свако ко “зарони и сакрије се испод” током урушавања зграде, бива здробљен – људи који се завуку под сто или слично.
Животиње и мала дјеца инстинктивно заузимају фетални положај – то и ви требате направити током потреса. На тај начин можете преживјети и минимализирати повреде јер заузимате најмању површину. Лезите поред неког објекта – лежаја, софе, аута, било којег великог објекта који ће се мало сабити и оставити довољно простора за сакривање.
Дрвене зграде су најсигурније у случају потреса јер је дрво флексибилно и лагано се помиче док земља подрхтава те при урушавању настају велике празнине за сакривање. Исто тако, дрво има знатно мању масу од бетона или цигли – циглени зидови се ломе на поједине комаде и узрокују више повреда од бетонских који се обично разломе у мање великих и тешких комада.
Ако сте у кревету током потреса, сиђите с њега те лезите на под покрај кревета, у случају урушавања стропа, остат ће довољно простора за сакривање.
Уколико се потрес догоди кад нисте у могућности лако и брзо изаћи из зграде, лезите на под и савините се у фетални положај покрај неког великог објекта или дијела намјештаја.
Скоро сви који стану у оквир врата погину. Како? Ако стојите у оквиру врата и он падне напријед или натраг, строп пада на вас и здроби вас. Ако оквир клизне у страну под притиском, може вас располовити. У оба случаја, погибате!
Никад не идите испод степеница оне имају разну “фреквенцију” (љуљају се одвојено од зграде) те се стално сударају са зидовима током потреса док се не уруше. Људи који изађу на степениште прије урушавања бивају унакажени комадима ограде или арматуром самих степеница. Чак ако се зграда и не уруши, клоните се степеница јер су сигурно уништене и многе попусте кад пуно људи њима крене изван зграде. Увијек их треба прегледати стручњак, чак ако се зграда није урушила.
Станите уз вањске, носиве зидове ако можете – то је боља позиција јер си тиме олакшавете спашавање и излаз из зграде.
Људи у возилима бивају здробљени кад се на њих уруши или зид или спрат аутоцесте изнад (као на Нimitz Freewayu у San Franciscu). Људи су остали у возилима и погинули. Лако су могли преживјети да су изашли и легли поред возила. Покрај сваког возила је била празнина од барем 1 метра (већи ауто – већи простор), осим код возила на која су се директно урушили потпорни ступови.
Открио сам, улазећи у урушене књижаре, канцеларије новина и било гдје гдје је било пуно папира да се он не сабија. Велике слободне површине су остале поред великих хрпа папира.
Шаљите ово даље и можда некоме спасите живот…
Природне катастрофе се догађају широм свијета, будите спремни!
1996. године смо снимили филм који показује да су моје методе исправне. Турска влада и универзитет у Истанбулу су нам помогли при изради овог филма проводећи тестове. Урушили смо школу и кућу с 20 лутака – 10 их се завлачило под намјештај, а 10 у “трокут живота”. Након вјештачки изазваног потреса смо упузали у зграде и све снимили камером и доказали да би постотак преживљавања код оне групе која се завукла испод намјештаја био 0%. Код групе која је користила моје методе, била би 100 %. Тај филм је пуштен на турској националној ТВ, као и у многим земљама Еуропе и САД, Канаде и Јужне Америке.
Шаљите даље и спашавајте драгоцјене животе!!
