Становништо Републике Српске сврстава се међу највеће потрошаче меда у Европи, само у прошлој години по особи је у просјеку конзумирало нешто више од 1,9 килограма меда, саопштено је из Републичког завода за статистику поводом Свјетског дана пчела, који се обиљежава 20. маја.

Узгој медоносне пчеле у Републици Српској има дугу и богату традицију а, према расположивим статистичким подацима, данас на њеном простору егзистира око 5.800 пчелара који су, углавном, организовани у бројна удружења.

Највећи број пчелара Српске, 80 одсто њих, посједује до 30 кошница, што указује на чињеницу да се мало пчелара одлучује да им пчеларство буде једини извор зараде, те је знатно више хобиста и полупрофесионалних, у односу на професионалне пчеларе.

Мањи број пчелара или свега осам одсто од укупног броја, располаже са више од 60 кошница, што их сврстава у категорију професионалаца.

Из расположивих података је видљиво да на терену има највише стационираних пчелињака, што се донекле доводи у везу са старосном структуром и сталним запослењем пчелара.

Према посљедњим расположивим статистичким показатељима, пчелари су на дан 1. децембра 2022. године располагали са укупно 158.000 пчелињих друштава, за 17 одсто више у односу на исти период 2021. године.

У посматраној години сваки пчелар је у просјеку располагао са по 27 кошница, што је више у односу на већину европских земаља.

Пчелари Републике Српске су током прошле године произвели 2.149 тона меда или 13,6 килограма по кошници, што представља рекордно високу производњу.

Остварена производња је чак за 246,3 одсто већа у односу на 2021. годину, изразито лошу годину или за 103,6 одсто више већа у односу на петогодишњи просјек 2017-2021.

Према подацима Републичког завода за статистику, током прошле године увезене су двије тоне природног меда, а истовремено извоз није забиљежен.

Све то, кажу у Заводу, указује на чињеницу да је потрошња меда становништва Републике Српске у потпуности покривена домаћом производњом, а варира у зависности од остварених приноса и цијене меда у посматараном периоду.

У саопштењу је истакнуто да су пчеле и други опрашивачи, попут лептира, бумбара, шишмиша, све више угрожени људским активностима, а с друге стране опрашивање је фундаментални процес неопходан за опстанак еко-система.

Готово 90 одсто свјетских врста дивљих цвјетница зависи, у потпуности или барем дјелимично, од животињског опрашивања, заједно са више од 75 одсто свјетских прехрамбених усјева и 35 одсто глобалног пољопривредног земљишта.

- Не само да опрашивачи директно доприносе сигурности хране, већ су и кључни за очување биолошке разноликости -  истакнуто је у саопштењу.

УН су, како би подигле свијест о важности опрашивача, пријетњама са којима се суочавају и њиховом доприносу одрживом развоју, прогласиле 20. мај Свјетским даном пчела.

Циљ је скренути пажњу на неминовно појачавање мјера заштите пчела и других опрашивача, чиме би значајно било допринијето рјешавању проблема везаних за снадбијевање храном у свијету и отклањању глади у земљама у развоју.