Повећана добит банака, пад укупних депозита и одлука грађана да се више штеди, кључне су одлике полугодишњег извјештаја који је објавила Агенција за банкарство Репубилике Српске, а који се односи на пословање банкарског сектора у Републици Српској у 2023. години.

Ипак, извјештај као почетну тачку издваја да је бруто билансна актива банкарског сектора од 1. јануара до 30. јуна текуће године износила 9,8 милијарди КМ, што је за око два одсто мање у односу на крај 2022. године, када је износила 10,070 милијарди КМ.

Овај благи пад није утицао на то да све банке у Српској, закључно са крајем јуна, искажу нето добит у укупном износу од 94 милиона КМ, што је у односу на упоредни период у 2022. години за око 16 милиона КМ више (тада је добит била 78 милиона КМ).

А док су банке пријавиле нето добит, укупни депозити на нивоу банкарског сектора биљеже пад у првом полугодишту ове године.

- Укупни депозити износе 7,3 милијарде КМ и за четири одсто су нижи у односу на крај 2022. године, а тада су износили 7,595 милијарди КМ - стоји у извјештају републичке агенције, из које даље наводе да се од овог износа три милијарде односе на депозите правних лица, док се 4,3 милијарде односе на депозите физичких лица.

- Када су у питању депозити физичких лица, 2,4 милијарде КМ или 56 одсто односи се на штедњу становништва. Депозити становништва биљеже континуирани раст у 2023. Години - додаје се у извјештају.

Раст је забиљежен и кад су у питању укупни бруто кредити, који су у односу на крај 2022. године повећани за готово 100 милиона.

- Укупни бруто кредити износе 5,892 милијарде КМ и повећани су за 99 милиона КМ или два одсто у односу на крај 2022. године, када су износили 5,793 милијарде КМ. Кредити правних лица износе три милијарде, док су кредити физичких лица 2,9 милијарди КМ. Од тог износа, 1,8 милијарди КМ или 62 одсто отпада на потрошачке кредите - пише, између осталог, у поменутом извјештају.

Марко Ђого, декан Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, каже да пословање банкарског сектора у БиХ, а самим тим и у Републици Српској, прати позитивне европске трендове, чија је одлика, како наводи, повећање активних каматних стопа на кредите које плаћају грађани.

- Са друге стране, то није праћено растом пасивне каматне стопе, односно каматне стопе на депозите. То је, видјели смо ових дана, довело до тога да, рецимо, у Италији држава уведе опорезивање од 40 одсто чисте добити од банкарског сектора, будући да банке стварају огромну добит - рекао је он.

Када је у питању пад укупних депозита, Ђого истиче да је јасно да Република Српска повлачи своје депозите, будући да је недавно забиљежен и највећи износ када се радило о отплати спољног дуга.

- Просто, држави требају средства која држава има по разним основама на рачунима - наводи Ђого, додајући да није изненађење чињеница да је повећан обим штедње грађана.

- Они настављају да штеде упркос томе што каматне стопе на депозите не прате инфлацију или активне каматне стопе. Грађани тренутно немају алтернативу. Финансијско тржиште Републике Српске је доста плитко и уско. Ево, сад се говори о тим националним обвезницама Републике Српске које ће можда бити једна алтернатива банкарским депозитима, зависно од модела који буду изабрани. Тада ће грађани моћи да на неку штедњу, у износу од, рецимо, 500 КМ које положе држави, добију нешто вишу каматну стопу - појашњава Ђого, додајући да је за обичне грађане веома компликовано да купују акције и обвезнице, па су се окренули куповини некретнина и полагању депозита у банкама.

- Иако се све код нас врти око некретнина и депозита у банкама, треба подсјетити да су некретнине прошле године поскупјеле скоро 60 одсто, па више није повољно ни у њих инвестирати. Ево, сада је почео неки пад цијена некретнина, због чега могу рећи да су ти депозити које полаже становништво остали једина сигурна алтернатива - закључио је Ђого.