Према подацима овог удружења, рачун за 500 kWh електричне енергије, укључујући све намете, 2014. године износио је 57,03 КМ. Ситуација се драстично промијенила 2022. године, када су уведене додатне накнаде – мрежарина, накнада за услугу снабдијевања и накнада за обновљиве изворе енергије (ОИЕЕ).

Након што је министар Петар Ђокић јуче најавио ново поскупљење струје од 1. јула, само шест мјесеци након претходног раста цијена, услиједиле су бројне реакције.

Међу првима, Удружење за заштиту потрошача Дон јавно се обратило директору Електропривреде РС, Луки Петровићу, подсјећајући га да је цијена електричне енергије у протеклој деценији драстично порасла.

Према подацима овог удружења, рачун за 500 kWh електричне енергије, укључујући све намете, 2014. године износио је 57,03 КМ. Ситуација се драстично промијенила 2022. године, када су уведене додатне накнаде – мрежарина, накнада за услугу снабдијевања и накнада за обновљиве изворе енергије (ОИЕЕ).

Годину касније, 2023. године, рачуни су подијељени по тарифним зонама: до 500 kWh, од 501 до 1500 kWh и преко 1500 kWh. Уз то, уведене су двије врсте мрежарине – преносна и дистрибутивна.

До 2024. године, трошак за исту потрошњу нарастао је на 77,14 КМ, док се за 2025. годину већ предвиђа нови раст – на 84,80 КМ.

Фото: rtvbn.com

Укупно повећање цијене у десет година износи 74%, што доводи у питање тврдње надлежних да грађани у БиХ плаћају најјефтинију електричну енергију у региону.

- Па мало ли је? - поручују из Удружења Дон, захтијевајући већу транспарентност у формирању цијена, одговорност надлежних и заштиту потрошача од сталних поскупљења.