Ако је судити по недавно завршеним изборима у земљама региона, због вируса корона и епидемиолошке ситуације на локалним изборима у новембру могуће је очекивати знатно мању излазност него што је била прије четири године.

-Дефинитивно ће корона утицати на излазност на изборима. Има људи који једноставно страхују и не желе се излагати ризику. Већ сада видимо да се припремају посебне мјере за изборе и оне ће се морати поштовати, а имате дио размажених који сигурно неће хтјети стајати у реду- рекла је политичка аналитичарка Тања Топић, додајући да ће на изборе изаћи углавном дисциплиновани страначки војници.

Када је ријеч о региону, у Хрватској је рецимо ове године од 3.859.481 бирача уписаног у бирачки списак, право гласа искористили њих 46,85 одсто, што је рекордно ниска излазност и, како су многи истакли, најгори одзив у историји хрватске демократије. На прошле опште изборе 2016. године у Хрватској је на биралишта изашло 52,59 одсто бирача.

И у Србији није била ништа боља ситуација јер је ове године на изборе за Скупштину Србије од 6.584.376 бирача гласало њих 3,2 милиона или 48,9 одсто, док је четири године раније од њих 6.739.441 са правом гласа, право искористило 3,7 милиона или 56,07 одсто.

Стручњаци из БиХ појашњавају да се општи и локални избори не могу поредити јер по правилу излазност на опште изборе је увијек већа, али истовремено наглашавају да ће сасвим сигурно ситуација са вирусом корона утицати на смањен број бирача на биралиштима у Босни и Херцеговини. Такође, наглашавају да ће и од самих медија и броја обољелих у данима непосредно пред изборе зависити излазност јер ће у случају великог броја заражених многи због властите сигурности одустати, посебно они старији који су по правилу редовнији на изборима.

-Процјењујем да ће на биралишта изаћи између 45 и 50 одсто, не више од тога. Иначе је излазност на локалним изборима нешто мања него на општим и сигурно је да мања излазност одговара странкама на власти. Ситуација са вирусом корона ће утицати на излазност, али највише на излазност утиче неповјерење грађана и бирача у многе политичке странке и то је највећи проблем- рекао је Вехид Шехић, аналитичар и бивши предсједник Централне изборне комисије БиХ.

Стручњаци се слажу да ће и од самих епидемиолошких мјера зависити излазност јер уколико се вани у реду буде чекало на гласање – многи ће одустати, посебно уколико буде кише или пак снијега с обзиром на то да су избори помјерени на новембар.

Иначе, у Босни и Херцеговини на прошлим локалним изборима од 3.155.128 бирача уписаних у централни бирачки списак гласало је њих 1.782.831 или 54,77 одсто, што у овом тренутку дјелује као недостижно. Тренутно, привремени бирачки списак је на излагању до 17. августа, а након што се сагледају примједбе биће израђен коначни централни бирачки списак.

Централни бирачки списак у Босни и Херцеговини за предстојеће локалне изборе још није закључен, а није познато како ће се на крају гласати, односно које ће превентивне мјере бити предузете. Надлежни институти за јавно здравље Федерације БиХ и Републике Српске до понедјељка, 3. августа, требало би Централној изборној комисији БиХ да доставе своје мишљење и препоруке за одржавање избора.

Како ствари сада стоје, између осталог за гласање на изборима биће неопходна маска, могуће и рукавице, а уколико се одустане од рукавица за сваког бирача мораће се обезбиједити једнократна оловка.