Суд Босне и Херцеговине упутио је допис Централној изборној комисији (ЦИК) у којем је још једном разјаснио правне посљедице пресуда Милораду Додику у предмету који се водио против њега за непоштовање одлука високог представника.
Суд је навео да Додик, а сходно правним посљедицама осуде, не може бити предсједник СНСД.
Додику је изречена казна у трајању од једне године и као мјера сигурности забрана вршења дужности предсједника Републике Српске у трајању од шест година, од дана правоснажности пресуде.
ЦИК је одбио одузети мандат предсједника странке Милораду Додику.
Суд је потсјетио ЦИК да је изречена мјера сигурности, забрана вршења дужности предсједника Републике Српске кривичноправна санкција, као што су то и казне, условна, одгојне мјере.
Наводе да по закону се све кривичноправне санкције морају навести у изреци пресуде.
- Правне посљедице осуде прописане чланом 203а став 5. КЗБиХ а) престанак службене дужности и престанак запослења; ц) забрана обављања службене дужности у законодавном, извршном, правосудном, управном или било којем органу који се у цијелости или дјелимично финансира из јавних средстава; и д) забрана стицања службене дужности у законодавном, извршном, правосудном, управном или било којем органу који се у цијелости или дјелимично финансира из јавних средстава) наступају по сили закона, по правоснажности пресуде, што значи да, с обзиром на то да је предметна пресуда постала правоснажна дана 12.6.2025. године, оптужени Милорад Додик не може обављати ниједну од дужности или послова који су наведени у тачкама од а), ц) и д) члана 203а став 5. КЗБиХ, а што сте и сами констатовали у вашој одлуци од 6.8.2025. године - стоји у допису.
Суд је потсјетио да је ЦИК-у доставио пресуду против Милорада Додика ради евидентирања и извршења изречене мјере безбједности и правних посљедица осуде.
Суд додаје да правне посљедице осуде, према члану 5. Кривичног закона БиХ, нису кривичноправна санкција, због чега се исте не утврђују, не изричу и не уносе у пресуду, с обзиром на то да наступају по аутоматизму, односно по сили закона, у случају да осуда за кривично дјело из члана 203.а став 1. КЗ БиХ постане правоснажна.
У наставку се истиче да је Додику изречена мјера безбједности забране вршења дужности предсједника Републике Српске у трајању од шест година, од дана правосажности пресуде, а да правне посљедице осуде остају на снази та сво вријеме трајања ове мјере, а највише до момента брисања пресуде.
- Када Суд неког оптуженог осуди за кривично дјело из члана 203а став 1. КЗБиХ и изрекне му казну затвора, у том случају са правоснажношћу пресуде, по сили закона наступају правне посљедице такве осуде, прописане ставом 5. наведеног члана.
Мјера сигурности забране вршења дужности из члана 203а став 4. КЗБиХ и правна посљедица осуде престанак службене дужности и престанак запослења из члана 203а став 5. у вези члана 114. КЗБиХ (престанак вршења одређених послова или функција у органима власти, привредним друштвима или у другим правним особама), суштински се у одређеном дијелу преклапају, али према закону не искључују једна другу, из разлога различите природе кривичних санкција (мјера сигурности) и правних посљедица осуде - стоји у допису.
Суд напомиње да се престанак службене дужности и престанак запослења, као правна посљедица осуде, односи на престанак службене дужности и рада или запослења у правном субјекту, неовисно о начину финансирања истог.
Надаље, додаје Суд, према члану 7. Закона о политичким организацијама (Службени лист Републике Српске број 15/96, 17/02), политичке организације имају својство правног лица и исто се стиче уписом у регистар.
- У члану 15. истог Закона, прописано је да регистар политичких организација води основни суд у сједишту вишег суда према сједишту политичке организације. У регистар се, поред осталог, уписују и подаци о именима лица овлаштеним за заступање, као и подаци о другим чињеницама - наводи Суд.
У допису се додаје да је чланом 18. Статута СНСД-а (од 30.09.2023. године), донесеним на основу члана 14. Закона о политичким организацијама прописано, између осталог, да је предсједник СНСД-а политички и извршни орган СНСД-а и да предсједник СНСД-а представља и заступа СНСД.
- Према члану 1. став 3. КЗБиХ, као службеним лицем, поред осталих, сматра се и лице ‘које уз накнаду или без накнаде обавља одређену службену дужност на основу овлаштења из закона или другог прописа донесеног на основу закона.’
Чланом 34. Закона о политичким организацијама Републике Српске прописано је да надзор над законитошћу рада политичких организација врши орган управе у оквиру надлежности утврђене законом.
Цијенећи наведено, Суд поново истиче, да у складу са напријед наведеним законским прописима предузмете све радње у циљу евидентирања и извршења изречене мјере сигурности и правних посљедица осуде, у односу на осуђеног Милорада Додика - закључио је Суд Босне и Херцеговине у свом допису ЦИК-у.
