Све више радника у Републици Српској тражи помоћ због најава да ће поједини послодавци, због ванредне ситуације и смањења обима посла, дијелити отказе, па чак и одјављивати дјелатности, а надлежни поново апелују да то буде посљедња опција јер траже начин да сачувају што више радних мјеста.
У Инспекторату Републике Српске и синдикатима кажу да им се свакодневно обраћа све више радника тражећи савјете због ситуације у којој су се нашли због појаве вируса корона, а неки су у разговорима сугерисали да се размотри идеја да се послодавцима у најугроженијим дјелатностима дозволи исплата минималне плате, која у Републици Српској износи 520 марака, само да не остају без посла, а неки би чак били спремни да мјесец-два не добијају плату, само да сачувају радно мјесто.
Како би што мање запослених добило отказ, и Влада Републике Српске спремна је да помогне послодавцима приликом извршавања њихових обавеза.
Премијер Српске Радован Вишковић јуче је, говорећи о субјектима који су највише погођени, као што су угоститељи, трговци, мали предузетници и слично, рекао да је договор да послодавци исплате радницима нето плату, а да разлика до бруто плате буде на терет Владе и буџета.
- За те раднике Влада ће уплатити порезе и доприносе. У том смислу не желимо да нарушимо функционисање наших фондова - казао је Вишковић.
Он је најавио мјере и за раднике из неких других погођених сектора након што се сумирају подаци надлежних органа и организација.
- Завршетком марта или почетком априла имаћемо јасну ситуацију коме и у ком облику можемо помоћи у складу са могућностима буџета - рекао је Вишковић.
Представници синдиката истичу да неки послодавци исхитрено реагују, те да треба да са својим радницима виде шта могу да учине прије него што се одлуче на драстичне кораке попут стављања катанца на радње.
Генерални секретар Савеза синдиката Српске Горан Станковић рекао је да од послодаваца траже да заштите здравље радника, те да не отпуштају и не смањују плате.
- У контакту смо са Владом и до краја мјесеца биће састанака на којима ћемо одређене ствари дефинисати - навео је Станковић и истакао да су се од тренутка појаве вируса корона у Републици Српској Заводу за запошљавање пријавила 134 лица, што не одступа од времена прије пандемије.
Предсједник Синдиката управе Републике Српске Божо Марић каже да помоћ и савјете од њих траже и радници из реалног сектора. Позвао је раднике да тренутно не потписују споразумне раскиде, додавши да треба искористити све законске могућности, од одсуства, годишњих одмора до института “чекања”.
- Продавнице, апотеке и пекаре никада боље нису радиле, градилишта нису затворена. Конкретно, погођени су радници у услужним дјелатностима и микропредузећа. Морамо направити секторску подјелу, јер не можемо сада све привреднике ставити у исти кош - казао је Марић.
Нагласио је да је Влади РС предложио примјену словеначког модела, односно да у погођеним предузећима три мјесеца буде радницима исплаћивано 80 одсто од просјечне зараде у протекла три мјесеца, с тим да 40 одсто иде на терет послодавца, а 40 одсто на терет државе за оне у реалном сектору.
И док у Пореској управи Републике Српске истичу да за сада нема масовних одјава већ да је ситуација као у ранијим мјесецима, у Инспекторату Републике Српске наглашавају да се све више радника распитује о својим правима јер су послодавци најавили да ће из економских разлога отказивати уговоре о раду, али и у потпуности одјављивати обављање дјелатности. Инспекција рада, додали су, може само контролисати да ли је послодавац омогућио раднику коришћење свих законских права.
- Желимо да апелујемо на послодавце да у разговору са радницима покушају усагласити рјешење о начину радног ангажовања и исплати плата, а да крајња мјера буде отказ уговора и одјава дјелатности - поручили су из републичке инспекције.
Правила
Законом о раду прописано је, кажу у Инспекторату Републике Српске, да послодавац може раднику да откаже уговор о раду ако постоји оправдан разлог.
- Послодавац је дужан да прије отказа радника писмено обавијести о постојању разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање осам дана од дана обавјештења да се изјасни на наводе. Рјешење о отказу мора да се достави раднику лично. Ако радник има уговор на неодређено вријеме, а којем радни однос престаје отказом, након најмање двије године непрекидног рада код послодавца, дужан је да исплати отпремнину, изузев ако је отказ посљедица повреде радне дужности, ако је радник осуђен за кривично дјело и слично - појаснили су у Инспекторату и додали да радник може своја права да тражи и у судском поступку.
