Прогнозе да би у БиХ до краја ове године могло да дође до неког значајнијег повећања извоза, који већ мјесецима има тенденцију пада, нимало нису оптимистичне.

Тако ћемо, како објашњавају стручњаци, у 2020. ући са приближним дефицитом у спољнотрговинској размјени који имамо сада, односно који је за 9 мјесеци износио чак 5,96 милиона КМ.

Статистика показује да је БиХ од јануара до септембра ове године извезла робе у вриједности од 8,66 милијарди КМ, што је за два одсто мање него у истом периоду лани, док је увоз износио 14,62 милијарде КМ или за 1,9 одсто више него у 2018.

То значи да је за 9 мјесеци ове године, у поређењу са истим периодом лани, покривеност увоза извозом са 61,7 пала на 59,2 одсто, подаци су Агенције за статистику БиХ.

У протеклом периоду лош трговински резултат биљежимо и са државама ЕУ и са чланицама ЦЕФТА споразума, гдје је извоз у паду, а увоз у порасту.

Наравно, разлози овакве ситуације су високо оптерећење рада у БиХ, односно присуство високих пореза и разних парафискалних намета, који у доброј мјери нарушавају конкурентност домаћих привредника.

Таксе

Међутим, како поручују из Спољнотрговинске коморе БиХ, један од разлога неповољног трговинског биланса, односно раста дефицита, свакако је и политичке природе.

Предсједник ове коморе Немања Васић подсјећа да је самопроглашено Косово у новембру 2018. увело царине од 100 одсто на све производе из БиХ.

– По основу тога, извоз на Косово ће ове године бити мањи за око 150 милиона КМ него што би иначе био. Такође, БиХ с Турском није потписала споразум о извозу 15.000 тона говеђег меса, па ћемо и ту имати стотинак милиона КМ минуса. А он би био реализован да је уговор са овом државом ратификован у Парламенту БиХ. У оба ова случаја ријеч је о директном политичком утицају на смањење извоза, а он је присутан у смислу недоношења одређених одлука – објашњава Васић.

Подсјећа да је неколико пута у проблеме запао и извоз воћа у Русију, те одређених врста хране у Србију, и то због фитосанитарних процедура.

Губитак тржишта

Обуставе извоза су, у принципу, трајале око три мјесеца, гдје није толико проблем с аспекта извоза него због чињенице да домаћи произвођачи, у периоду блокаде извоза, губе тржиште.

– Чињеница је да је БиХ раније биљежила пораст извоза, док је ове године на снази тренд пада, а то се посебно односи на производе из агроиндустријског сектора – наглашава Васић.

Анализа СТК показује да је у првом полугодишту ове године извезено производа овог сектора у укупној вриједности од 384,9 милиона КМ, што је пад за 7 одсто у односу на исти период лани. Истовремено, увоз је порастао за два одсто, па је укупно извезена вриједност производа агроиндустријског сектора износила 1,5 милијарди КМ. Тачније, преко 90 одсто хране коју конзумирамо је увезено, што значи да домаће производе једемо у минорним количинама.

Док је домаћа економија у прошлој години задржала динамику реалног економског раста једнаку просјеку претходне 3 године од 3 одсто, у овој години смањење извоза узроковано је успоравањем економија у ЕУ, смањењем извоза у Турску, проблемима изазваним таксама Косова.

Ове промјене у спољнотрговинској размјени су резултирале промјенама у извозу, односно падом извоза говеђег меса за скоро 100 одсто. Разлог је прекид извоза говеђег меса на тржиште Турске. То је довело до пада покривености увоза извозом у месној индустрији за скоро 30 одсто, што говори о неповољној размјени у овом сектору у анализираном периоду, наводи се у анализи СТК.

Недавно су се побунили и фармери из БиХ који су узгојили десетине хиљада бикова, а које сада немају коме да продају, тражећи од надлежних институција да хитно привремено забране увоз у БиХ живе стоке и свјежег јунећег меса.

Мањи извоз, мањи економски раст

Након што је прошле године превазишао очекивања, са достигнутих 3,6 процената, у 2019. се очекује смањење економског раста у БиХ на 3,1 одсто, а најзаслужнији за то су смањен извоз, па онда и пад инвестиција.

– Због континуираног глобалног трговинског рата и регионалних трговинских спорова, у првој половини 2019. је дошло до слабљења трговинског биланса, а у краткорочном периоду се очекује његово погоршање, што ће негативно утицати на остварени замах раста у БиХ. У првој половини 2019. је дошло до смањења спољне потражње, што је погодило и извоз и увоз. Процјењује се да је смањење ове потражње компензовано растом потрошње од 2,6 процентних поена и инвестиција  од 0,4 процентних поена – наводи се у новом Редовном економском извјештају Свјетске банке за земље Западног Балкана под насловом “Растуће неизвјесности”.