Дигитални аутизам је развојно стање дјеце до којег долази због зависности од екрана и испољава се кроз тешкоће у комуникацији, понављајућим и стереотипним радњама, али за разлику од „класичног“ аутизма, који је трајни поремећај, дијете је код овог облика могуће вратити на уредан развојни пут.

Дигитални аутизам или екранизам може се поједностављено објаснити као зависност од било које врсте екрана – мобилног телефона, ТВ-а, рачунара, таблета – каже психолог из Психијатријске болнице за дјецу и младеж у Загребу Ивана Билић.

Додаје да се сметње манифестуају до треће године живота дјетета.

- Знамо да је узрок дигиталног аутизма прекомјерно коришћење екрана и нема стриктног почетка сметњи у најранијем узрасту. Прије него развије зависност о екрану, дјечји мозак је редовно прекомјерно стимулисан коришћењем екрана, а то узрокује стрес у мозгу - објашњава она, како преноси Хина.

„Класични“ аутизам је неуроразвојни поремећај и трајно је стање код особе чије се функционисање може побољшати различитим терапијским интервенцијама.

- Узрок му је непознат па се и не може говорити о урођеном аутизму. Започиње у раном дјетињству и испољава се кроз тешкоће у комуникацији и социјалном функционисању, понављајућим и стереотипним обрасцима понашања, ригидности у мишљењу, присутности специфичних интереса - каже Билић.

Едукациона рехабилитаторка Јелена Петрановић, запослена у Дјечјем вртићу Пјерина Вербанац у Лабину, објашњава да „класични“ аутизам није „изљечив“, за разлику од дигиталног аутизма, који је реверзибилног типа, односно могуће је адекватним интервенцијама дијете вратити на уредан развојни ток, ако се на вријеме реагује.

Родитељи да затраже помоћ ако препознају симптоме.

- Симптоматолошки, дијете с дигиталним аутизмом дјелује као да припада спектру аутизма, односно има слабо или уопште нема развијен говор и комуникацијске вјештине – не одазива се на име, не успоставља контакт очима, чак ни невербално не комуницира своје потребе - објашњава.

Петрановић каже, ако је говор и развијен, то су претежно тзв. скриптови или ехолалија, односно нефункционално понављање текстова из цртаних филмова или игрица.

- Дијете се често осамљује и не улази у интеракцију с другом дјецом јер нема развијене социјалне вјештине, а и сама игра је неразвијена - навела је.

Играчке не користи функционално, већ искључиво у истраживачке сврхе – баца играчке или на примјер само врти точкове од аутића без да га вози. Уз то дијете има слабо развијену и распршену пажњу те могуће и неке облике агресивног понашања због немогућности изражавања сопствених потреба, те смањене емоционалне регулације усљед зависничког обрасца понашања.