За првих десет мјесеци ове године у Републици Српској пријављена су 873 случаја насиља у породици, прошле године евидентирана је 861 пријава, док је 2021. године било 740 пријава случаја насиља у породици, рекла је за "Независне новине" Жељка Милеуснић, помоћник команданта за законитост рада Специјалне антитерористичке јединице.

- Једноставном упоредбом ових аналитичких показатеља може се констатовати да је у 2023. години дошло до повећања броја пријава, али се мора разликовати појам броја пријава и броја кривичних дјела насиља у породици. Дошло је до повећања броја оснажених жртава да пријаве насиље, што имплицира да представљени аналитички показатељи нужно не указују да и у претходне двије године није био одређени број насиља у породици који је остао непријављен, односно неоткривен - рекла је Милеуснићева, која и свој лични допринос борби против ове изузетно друштвено опасне појаве даје кроз активизам у Мрежи жена МУП РС-RS WPON, која поред своје основне мисије јачања улоге жене у безбједносном сектору, већ 12 година спроводи бројне активности на превенцији родно заснованог насиља, посебно насиља над рањивим категоријама, као што су жене и дјеца.

Према њеним ријечима, и недавни случајеви фемицида у БиХ дефинитивно су утицали на повећање броја пријава насиља у породици.

- Треба узети у обзир да тај утицај нису извршили само случајеви фемицида у БиХ, већ и у региону, а недавно су медијски попраћени и интернационални подаци УН према којима је у 2022. години смртно страдало 89.000 жена и дјевојчица. Када су у питању фемициди у БиХ, нагласила бих да су додатне страхове генерално у друштвеној заједници изазвале  и поруке подршке насилницима путем друштвених мрежа - истакла је Милеуснићева.

Према њеним ријечима, обавеза свих нас као грађана је да пружимо заштиту жртви, а посебно представника субјеката заштите.

- Законом су предвиђени механизми заштите, али њихова спроводљивост је често уско повезана са материјално-техничким недостацима. Узимајући у обзир и накнадну трауматизацију жртве, измјенама закона је уведен и нови институт 'лице од повјерења'. То подразумијева да жртва може изабрати, прије или у току поступка, лице од повјерења које ће бити присутно током једног или више поступака или радњи у вези са заштитом од насиља у породици. Битно је напоменути да лице од повјерења може бити било које пунољетно лице, осим учиниоца насиља - објашњава Милеуснићева.

Додаје да шира јавност, па и дио стручне јавности у посматрању појаве насиља у породици ставља фокус на истрагу и кривично процесуирање, у чему је неспорна и велика улога полиције или, прецизније, предузетих мјера и радњи од стране полицијских службеника.

- Међутим, најбитнија улога полиције у случајевима насиља у породици је заштита тјелесног и психичког интегритета жртве, а посебно у првим моментима сазнања о постојању насиља. Када се на овакав начин посматра примарна улога полиције у случајевима насиља у породици, при томе имајући у виду да не постоји дан у којем се није десило породично насиље, онда се са сигурношћу може тврдити да је свака полицијска интервенција резултирала заустављањем даље ескалације насиља, а у многим ситуацијама и спречавањем смртне посљедице, односно фемицида - истакла је Милеуснићева.

Напомиње да је сензибилност и стручна усавршеност поступајућих представника субјеката заштите кључна у оснаживању жртава да "изнесу" не само трауму преживљеног насиља, него и фазе поступка кроз које мора проћи током кривичног гоњења учиниоца насиља.

- Током основне полицијске обуке, кадети као будући полицијски службеници усвајају знања и вјештине кроз посебан модул 'насиље у породици'. Након тога, стручно се усавршавају кроз семинаре, обуке, радионице и слично. Битно је истаћи и пуну посвећеност МУП-а РС перманентном и континуираном стручном усавршавању полицијских службеника у области спречавања и сузбијања породичног насиља. То потврђује и чињеница да је МУП РС остварио сарадњу са свим организацијама које у свом базичном дјеловању имају борбу против родно заснованог насиља, а све с циљем достизања нулте тачке толеранције на насиље - рекла је Милеуснићева.

Подсјећамо, сваког дана у периоду трајања кампање "16 дана активизма против родно заснованог насиља", у сарадњи са организацијом "Удружене жене" Бањалука, Независне новине објављују по један чланак о теми родно заснованог насиља и спречавању и сузбијању родно заснованог и других облика насиља, а све с циљем веће доступности информација женама које су изложене насиљу.

Кампања "16 дана активизма против родно заснованог насиља" обиљежава се од 25. новембра - Међународног дана борбе против насиља према женама и траје до 10. децембра - Међународног дана људских права.