У БиХ је, како се то процјењује, близу 60.000 патолошких коцкара. Међутим, стваран број оних који су овисни о коцкању могао би бити пуно већи.

Непознаница је колико је оних који су у ризику да развију овисност, али је могуће да је то, како каже професор Марко Ромић, специјалиста трауматске психологије, три до четири пута више.

– Ми, заправо, претпостављамо број патолошких коцкара, односно сматрамо да су то приближни подаци. Али, ми не знамо колико имамо становника уопште, а то је први услов да направимо прорачун. Међутим, нису само они погођени том болешћу, већ и њихове породице, и то није само у материјалном смислу – говори Ромић за Аваз.

Он годинама води Клуб лијечених овисника о коцки (КЛОК), те упозорава да ми по питању овисности о коцкању имамо константно лошу слику.

– Истраживања показују да један коцкар за себе веже или боље речено вуче у понор шест до осам чланова своје породице – наглашава он.

Нажалост, тај проблем у БиХ је готово у сваком смислу запостављен. У Хрватској су се одлучили озбиљно ухватити у коштац с тим проблемом успоставивши „Регистар искључених играча“ чија је примјена почела почетком мјесеца.

Тај превентивни механизам омогућује овисницима да се упишу у регистар и на тај начин се искључе из свих физичких и онлајн кладионица. Практично, уписом им се онемогућава, односно ограничава приступ играма на срећу.

Ромић је упознат с тим пројектом и сматра да би то за БиХ било идеално, али, како подвлачи, није оптимистичан да би се то могло реализирати код нас.