У Осоговском манастиру Српске православе цркве недалеко од мјеста Крива Паланка у Сјеверној Македонији имена српских светитеља са фресака су обрисана и преименована, наводе из Српског културно-информативног центра - Спона.

Краљ Милутин, Стефан Дечански, Стефан Првовенчани, кнез Лазар, цар Урош су тако постали "Свети цар Владимир Кијевски", "Свети цар Јован Милостиви", "Свети цар Константин Велики", "Свети Нићифор Фока", "Свети Константин Кавасила", "Архиепископ охридски" и "Свети цар Јустинијан Први".

Милош Стојковић из Споне каже да су натписи исписани невјешто и да је то вјероватно урађено током ове године.

Он истиче да ће реаговати код институција како би се утврдило ко је дозволио да се тако нешто уради и по ком рјешењу и закону.

- Спона тражи да се натписи на фрескама врате у изворно стање, али и да се истражи ко је оскрнавио фреске- рекао је Стојковић за "Спутњик".

Он истиче да су на овај начин не само оскрнављене фреске српских светитеља, већ је и успомена на њиховог аутора, првог македонског световног сликара Димитрија Андонова Папрадишког, који их је насликао 1932/33. године.

- Сличне ствари дешавале су се и раније у историји. Бугарски окупатори су током Првог и Другог светског рата из цркава уклањали иконе са српским светитељима, протеривали и убијали свештенике, уништавали фреске са ликовима српских светитеља и владара- наводи Стојковић.

Он истиче да је најеклататнији примјер уништавање ктиторске композиције у Марковом манастиру недалеко од Скопља.

Ова задужбина Мрњавчевића, краља Вукашина и његових синова Марка, Адријаша, Дмитра и Иваниша, посебно је страдала јер је представа краља Вукашина са синовима прекречена и уништена, док су остале фреске премазиване масним бојама.

- Ово што се догодило у Осоговском манастиру је блажи облик брисања трагова, пошто, срећом, сами ликови нису избрисани, али и само преименовање мења суштину- рекао је Стојковић.

Он оцјењује да ово није само противнационални акт, већ и акт против културне баштине.

- Други примјер покушаја брисања свести догодио се у скорије време током обнове манастира Лешак, чију су цркву, посвећену Светом Атанасију Александријском и Светом кнезу Лазару, 2001. минирали албански терористи- наводи Стојковић.

Приликом обнове овог храма, каже Стојковић, са улазног портала цркве изграђене двадесетих година прошлог вијека изостављен је лик кнеза Лазара, што је још један доказ случајног или намјерног брисања трагова који су важни за хришћански свијет, али прије свега за Србе.