Спас у виду отплате нагомиланих обавеза на рате добило је лани 160 пореских обвезника у Републици Српској, а износ репрограмираних дуговања премашио је 374,66 милиона марака, што је за чак 306 милиона КМ више у односу на годину раније.

Подаци Пореске управе Републике Српске показују да је лани поред значајног повећања износа репрограмираних средстава дошло и до раста броја дужника који су добили рјешење за одгођено плаћање.

У Пореској управи за “Глас Српске” наводе да је у 2023. години, од укупно 160 одобрених рјешења, зелено свјетло за одгођено плаћање нагомиланих обавеза за 127 обвезника на износ дуга од 374,07 милиона КМ дало Министарство финансија РС, док је Пореска управа одобрила 33 рјешења на износ дуга од 586.122 марке.

Према њиховим подацима, у 2022. години укупно је одобрено 101 рјешење о одгођеном плаћању пореског дуга тешког 68,60 милиона марака.

- Пореске обавезе се могу репрограмирати једнократно, најдуже на годину дана или у једнаким мјесечним ануитетима, максимално 60 мјесеци. Према законским прописима, поступак одобравања одгођеног плаћања пореског дуга за износ дуговања до 30.000 КМ је у надлежности Пореске управе, док о захтјеву за износ дуга већег од 30.000 КМ одлучује Министарство финансија - појаснили су у Управи.

Тако је на адресу Пореске управе током 2023. године стигло 56 захтјева за одгођено плаћање доспјелих пореских обавеза, а репрограм се одобрава оним обвезницима који испуњавају услове предвиђене Законом о одгођеном плаћању за дуг који је доспио најкасније у години која претходи години у којој се подноси захтјев за одгађање.

- Услов је и да порески дуг буде обезбијеђен хипотеком, залогом на покретним стварима, неопозивом банкарском гаранцијом, с тим да обезбјеђење мора да буде најмање у вриједности укупног пореског дуга, укључујући и камату. Такође, неопходно је да буду измирене појединачне доспјеле обавезе по основу доприноса за ПИО, за запослене којима у периоду трајања одгоде доспијева неко из права пензијског и инвалидског осигурања - рекли су у Пореској управи и додали да репрограм не укључује дуг по основу пореза на непокретност, на који се не примјењују одредбе Закона о одгођеном плаћању и он се не може репрограмирати.

Економиста Марко Ђого сматра да је раст репрограмираног дуга и броја дужника одраз усложњавања привредне ситуације, што је у складу са очекивањима јер је прошла пословна година била доста тешка, нарочито посљедњи квартал, када су се бројне домаће извозно оријентисане фирме сусреле са проблемима узрокованим рецесијом која је погодила Њемачку.

- Процентуално, огроман је раст износа дуговања за која је одобрен репрограм и то може бити озбиљан терет чак и за грађане Српске јер код нас се у пракси често на крају испостави да фирме, које затраже плаћање пореза на рате, не могу ни тако плаћати - казао је Ђого и додао да би Њемачка, према прогнозама, ове године требало да се извуче из кризе, што иде у прилог фирмама у Српској које послују с том земљом.

Највећи дужници

У Пореској управи РС кажу да су међу пет највећих дужника четири предузећа у стечају и то Фабрика цијеви “Унис” из Дервенте, “Добој путеви” из Добоја, “Неимарство” Требиње и “Фармланд” Нова Топола, а слиједи их предузеће “Нова Дипо” из Горњих Подградаца.

- Пет пореских обвезника са највећим износом дуга нема одобрено одгођено плаћање обавеза - рекли су у Пореској управи.

Пише: Анита Јанковић Речевић