Школе у Републици Српској кубуре са недостатком професора хемије, физике и математике, а овај проблем у будућности би могао бити још израженији јер ове смјерове већ годинама уписује све мање студената.

Проблем би ускоро могао озбиљно угрозити наставу

Овај проблем за Министарство просвјете и културе Републике Српске је један од кључних недостатака у области образовања, односно за реализацију васпитно-образовног рада.

Недостатак кадра већ погађа школе

Недостатак просвјетног кадра осјете и у прњаворској Гимназији, а према ријечима Дајане Остојић, директорице ове образовне установе, њима највећи проблем представља проналазак професора информатике.

- Сви професори информатике могу радити и у ИТ индустрији и они због бољих услова и плате све чешће одлазе да раде у приватни сектор. Када је ријеч о математици, ми тренутно имамо колегиницу која је на трудничком боловању и мијења је професор који се вратио из пензије. Такође, имамо и апсолвента који предаје информатичку групу предмета - истиче Остојићева.

На питање да ли међу матурантима има оних који су заинтересовани за неко од ових занимања, Остојићева наводи да се из године у годину све мање ученика одлучује за било који просвјетни смјер.

- Не само за ове предмете, већ уопштено - истиче она за "Независне новине".

Проблем потврђују институције и тржиште рада

И подаци Завода за запошљавање Републике Српске потврђују да овог кадра нема довољно на тржишту рада, а према њиховој евиденцији закључно са фебруаром, на бироу је било укупно шест особа математичко-информатичког усмјерења и то три професора математике и физике, два професора математике и информатике и један професор математике и рачунарства.

Када је ријеч о хемијској струци, евидентирано је укупно 10 лица, и то: једно лице је дипломирани инжењер биохемије, два лица су дипломирани инжењери хемије, два лица су дипломирани инжењери прехрамбено-санитарне хемије и пет лица су професори хемије - наводе из Завода за "Независне новине".

Како додају, већ дуги низ година присутна је потражња за овим занимањима, што потврђује и континуирано интересовање послодаваца за овај кадар.

Факултети упозоравају на дефицит кадра

Да овог кадра недостаје, свјесни су и на Природно-математичком факултету у Бањалуци гдје се млади студенти управо и школују за будуће математичаре, физичаре и хемичаре, а према ријечима Дине Хасанагића, продекана за наставу, на адресу факултета често стижу молбе за препоруку за наставнике.

- Често добијемо званичне маилове гдје се тражи од нас да ли имамо да препоручимо некога ко је чак несвршени студент, да се ангажује у настави. Имали смо поготово упите за наставни кадар за физику и математику - каже он у разговору за "Независне новине".

Како наводи, информатичке науке, математика и физика су, према њиховим увидима, дефицитарни, а прошле године је у ову категорију уврштена и биологија, наставни смјер.

- Прошле године био је нешто већи интерес студента у односу на прије неколико година. Када је ријеч о упису који је пред нама, према информацијама до сада, највише имамо интереса за математику, информатику и имамо неке интересе за биологију и хемију - навео је он за "Независне новине".