Након тачно 24 године од бијега, Зоран Пантић синоћ је поново смјештен иза решетака Казнено-поправног завода у Бијељини, гдје је враћен на робију због тешког убиства шесточлане породице Исић из Теслића.

Управа крим полиције МУП Републике Српске није се смиривала до коначног хапшења бјегунца у Швајцарској. Ратне 1993. обећао је породици Исић да ће их превести преко ријеке Дрине у Србију. У току пута, са саучесницима је договорио да опљачкају и у Бијељини побију породицу, преноси АТВ.

Не смирују се ни данас родитељи убијене, тада шеснаестогодишње Нермине Исић, у коју је Пантић пуцао, а њен леш бацио у Дрину. Дуго је, причају, требало да тијело пронађу и сахране, а након бјекства осуђеног осјећали су се, кажу, као да је њихова кћерка поново убијена. Губили су наду да ће злочинца икада стићи правда.

– Она ми се јавила из Бијељине. Каже: Мама, добро сам, идемо даље. И кад се други пут јавила, поново сам причала са њом. Каже: Мама, све смо припремили, идемо даље. То су задње ријечи – рекла је Расема Мемић, мајка убијене Нермине Исић.

– Чујте, није нам лако. Само, као појединац то може… шта ја знам. Волио бих само да га видим, да видим његову фацу, какав је то човјек – истакао је Ибро Мемић, отац убијене Нермине Исић.

Интензивним радом инспектори су открили тачну адресу на којој је Пантић становао. Органи Швајцарске ухапсили су га по прецизним информацијама које су добили управо од МУП-а Републике Српске, али и сазнали како су изиграни. Четврт вијека Пантић се у Швајцарској крио под идентитетом свога брата, представљао се као држављанин Србије, потом склопио брак са држављанком Швајцарске, преузео њено презиме, али и поднио захтјев за пријем у њихово држављанство.

– Јуче је успјешно извршена његова екстрадиција из Швајцарске у БиХ на издржавање казне у затвор из којег је побјегао у октобру 1995. године. Управа криминалистичке полиције је успјела да својој упорношћу дође до његовог новог идентитета, да га лоцира у Швајцарској, а надлежни органи су по потврди идентитета лишили слободе лице и извршена је екстрадиција – истакла је Мирна Миљановић, начелник Одјељења за односе с јавношћу МУП-а Републике Српске.

О злочину над породицом из села Горњи Ранковићи се скоро све зна, јер је и једини о којем се водио предмет у вријеме рата. Пантић је пред судом признао да је Исићима, који су се налазили у тадашњем хотелу Крин у Бијељини, обећао да ће их за новац превести у Србију.

Саучесник Бранко Ђурић пуцао је у једну жену и дјетету у потиљак. Затим је пушку предао Пантићу да побије остале чланове породице. И поред признања, Пантић размишља о укидању пресуде. За обнову поступка прво се, знајући да ће бити испоручен МУП-у Српске, из Швајцарске писмом обратио адвокату који му је прије 24 године и изрекао казну. Потом се са другим адвокатом савјетовао о могућностима да се поступак поново покрене.

– У вријеме када је он пресуђен важио је стари закон о кривичном поступку и он је тада предвиђао могућност да се након правоснажности пресуде појаве неке нове чињенице и неки нови докази, онда се може тражити та обнова поступка, да се може оборити правоснажна пресуда која је тада важила – рекао је Дејан Богдановић, адвокат.

Зоран Пантић осуђен је за кривична дјела убиство и тешка крађа. Изречена му је казна од 12 година и десет мјесеци. Из затвора је побјегао 22 октобра 1995. године, и од тада га је полиција Републике Српске интензивно тражила.