Иако неисправна храна може изазвати озбиљне посљедице по здравље, угоститељи и трговци у Српској, судећи по подацима инспекције, не придају превише пажње хигијени објеката и радника које су затицали без важеће санитарне књижице.

Инспектори Републичке управе за инспекцијске послове свакодневно контролишу производњу и промет хране широм Српске. Под њиховом лупом редовно су хигијенски услови објекта и околине, затим опрема, исправност расхладних уређаја, начин чувања хране, докази о здравственом стању радника који раде са храном, као и декларације производа, евиденција о извршеним анализама и слично.

– За осам мјесеци ове године републичка инспекција за храну извршила је више од 600 контрола у објектима као што су пекаре, трговачки центри, роштиљнице, пекотеке, пицерије, ресторани, продавнице и слично, те у 260 случајева утврдила пропусте. С циљем отклањања истих изречено је око 200 управних мјера и исто толико прекршајних налога у вриједности од 276.050 КМ – навели су у Инспекторату.

Пропусти на терену, према њиховим наводима, најчешће су се односили на изостанак редовних санитарних прегледа радника који рукују са храном и додатних едукација о хигијени хране, те нередовну дезинфекцију и дератизацију. Инспектори су установили да субјекти нису редовно ажурирали ни евиденције о лабораторијским анализама намирница.

Када је у питању рок трајања хране, у Инспекторату РС истичу да је из промета повучено и уништено око 160 килограма различитих намирница.

– Ријеч је о појединачним случајевима у којима су инспектори затекли свега по неколико паковања хране којој је истекао рок употребе, а најчешће је било ријеч о производима који по својој природи имају краћи рок као што су млијечни производи, освјежавајућа пића и сокови или кондиторски производи – наводе у Инспекторату и додају да је републичка ветеринарска инспекција за осам мјесеци наредила повлачење и уништавање око 500 килограма меса и 20 килограма производа од меса, пише Глас Српске.

Доктор породичне медицине у Бањалуци Милијана Станковић каже да је тровање храном доста често, нарочито током љета када је велики број грађана на одмору и конзумира готову храну у угоститељским објектима.

– Најчешће су то лакши случајеви са симптомима повраћања и мучнинама која трају дан, два, али дешавају се и тежи случајеви када се пацијенти заразе бактеријама попут салмонеле – рекла је Станковићева.

Судећи по случајевима из праксе, Станковићева каже да свијест о значају обављања санитарног прегледа на сваких шест мјесеци код радника који рукују са храном код нас ни изблиза није развијена.

–  Дешава се чак да радник код којег утврдимо да има бактерију не може на боловање јер му послодавац то не дозвољава, иако ми инсистирамо на томе до контролног бриса. То се никако не би смјело дешавати јер постоји велика вјероватноћа да бактерије зараженог радника доспију у храну и тако се пренесу на потенцијалног потрошача – упозорава Станковићева.