Јуначко срце дједа Живана Поповића из Ариља, престало је јутрос да куца у 107. години. Дјед Живан рођен је 30. јануара 1917. године, објавило је Ужице огласна табла.
Дјед Живан Поповић био је најстарији Ариљац и Србин. Живио је у селу Латвица, сам у својој трошној кућици.
– Ником нисам мислио зло, а држао сам се господа Бога где сам год био. Ја нисам заборављао господа Бога. Три месеца сам био у Чачку на вежби и кад је требало да кренемо пред ратно стање, питали су ко ће да се причести. Звао сам комшију да се причестимо, није хтио. Отишао сам, тамо су стајала два војника на вратима, један с једне, други с друге стране. Да ли су писали или су нешто контролисали, заборавио сам. Причестио сам се и господ Бог ме је вратио кући – причао је Живан за медије.
Дјед Живан је живио сам. Имао је седморо дјеце и више од 40 унучади и праунучади, али је све живот одвео на неку другу страну.
– Како смо се ми мучили… Седморо деце, петоро од прве и двоје од друге жене. Имао сам и осмо, поћерку. Било нас је 10 чељади у кући, а биле гладне, ратне године. Требало је то издржавати. Рачунао сам, имам нешто око 43 унучади и праунучади – причао је, пише Телеграф.
Није могао тачно да се сјети да ли је четири или пет пута гледао смрти директно у очи.
Док се присјећао прошлог вијека, тачно је знао име и презиме сваке особе која му је помогла у животу. Говорио је, мало је таквих људи и гријех од Бога би био да им имена заборави. Духовна сила ипак влада свијетом.
