Одборници Скупштине града Источно Сарајево усвојили су на данашњој тематској сједници Нацрт стратегије развоја града од 2023. до 2029. године која подразумијева једнак развој свих шест градских општина.

Руководилац Тима за израду стратегије Предраг Млинаревић рекао је да документ предвиђа пет стратешких праваца развоја града - привреда наслоњена на природне ресурсе, научно-иновативни сегмент, затим пољопривреда, туризам, заснован на здравој средини, те стицање статуса пријестонице Републике Српске.

Он је навео да се први правац односи на дефинисање раста у привреди и кориштење људских ресурса јер у граду има осам факултета са око 5.000 студената, од којих је половина изван града.

Млинаревић је нагласио да тај ресурс треба искористити како би се подстакле
индустрије засноване на знању, односно старт-апови из домена информационих технологија. Он је додао да је предвиђена изградња научно-технолошког парка који ће бити инфраструктурна основа и гдје ће бити смјештен велики број предузећа.

- Други дио се односи на оснивање слободне економске зоне, што би допринијело
да се привуку страни инвеститори, а њих повеже домаћа привреда чиме би се повећао степен финализације, генерисала нова радна мјеста и обезбиједио већи обим производње - рекао је Млинаревић, који је и професор Економског факултета у Источном Сарајеву.

Он је навео да трећи правац развоја предвиђа оснивање туристичко-пољопривредног кластера с циљем повезивања индивидуалне пољопривредне производње са туризмом, тако да би сви ти производи били пласирани кроз туризам и тако омгућена одрживост пољопривредне производње.

- Када се то интегрише са туризмом, онда добијате сигуран пласман производа кроз веће цијене - објаснио је Млинаревић.

Он је указао да су еколошки пројекти, декарбонизација и зелени град веома важни за препознатљиву туристичку дестинацију са унапријеђеном понудом која неће бити искључиво базирана на Јахорини, већ са дисперзијом тих туристичких центара дуж града, њиховом активацијом и развојем специфичних облика туризма, за шта постоје капацитети.

Млинаревић напомиње да, осим ових економских циљева, постоји и један симболичког карактера који се односи на стицање статуса пријестонице.

- То је повезано и са уставним принципима усвојеним у Народној скупштини Српске крајем 2021. године којима је предвиђена измјена Устава која претпоставља да пријестоница буде Источно Сарајево, односно Пале, а ми смо у стратешком циљу препознали Источно Сарајево - истакао је Млинаревић.

Он је рекао да је важно да се тај статус до сједница Народне скупштине валоризује од резиденцијалних објеката, дијела ДКП мреже који би своје сједиште имали у граду Источно Сарјево, што би афирмисало и друге институције да се премјесте у град.

Млинаревић је навео да град Источно Сарајево има око 66 одсто становника у добу од 15 до 64 године, што је позитивна старосна структура која даје основ за развој у будућности, као и позитивне унутрашње миграције.