Муслиманске јединице у Тузли напале су на данашњи дан 1992. године колону Југословенске народне армије /ЈНА/ и, према званичним подацима, убиле најмање 54 војника, а раниле 44, прекршивши договор према ком је колона, која је као и остале јединице ЈНА напуштала БиХ, требала да мирно оде из града.
Поновљен је сценарио из Добровољачке улице у Сарајеву, који се догодио непуне двије седмице раније - први дио колоне је пропуштен, а други нападнут из засједе.
Напад на колону ЈНА у Тузли познат је и као "Тузланска колона".
Напад су извршили припадници "Патриотске лиге" и МУП-а тадашње БиХ под контролом ратне владе у Сарајеву. Овај злочин је директно преношен на локалној телевизијској станици.
Бошњаци овај дан и злочин над невиним војницима на одслужењу војног рока прослављају као "Дан одбране Тузле".
Према неким сазнањима, могуће је да су убијена 132 војника и цивила који су радили у ЈНА, а бошњачке власти све ове године бране налогодавце злочина и скривају још три масовне гробнице са 78 тијела.
Аутор књиге "Тузланска колона" Драган Мркајић тврди да је тај напад био увод у највеће етничко чишћење Срба у БиХ послије Другог светског рата.
Кроз свједочења 33 преживјела учесника и застрашујуће исповјести породица жртава, Мркајић поткрепљује тврдње о "савршеном злочину" на Брчанској малти као методи специјалног рата који је БиХ гурнуо у дугогодишње крвопролиће - због интереса великих сила и национализма малих народа.
У књизи су објављена имена 54 погинула и нестала припадника ЈНА за које постоје подаци, а аутор објашњава да овај списак жртава није коначан јер није постојала евиденција о добровољцима, цивилним лицима и старјешинама који су са породицама избјегли из Хрватске и боравили тих дана у касарни.
Аутор наводи да је у колони која се повлачила из касарне "Хусинска буна" у Тузли било стотињак возила са 600 војника ЈНА, али и цивила, жена и дјеце, који су одлучили да са својом војском напусте овај град.
Он описује и ноћ након злочина у којој су изгорјели остаци убијених војника довезени на тузланску депонију и затрпани гомилама смећа, а терен поравнат булдожером.
На основу вишегодишњег прикупљања и анализе све доступне грађе о овом догађају, аутор тврди да су тијела убијених скривена на најмање четири прикривене локације, од којих је једна Болница за плућне болести у тузланском насељу Славиновићи.
Из масовне гробнице на гробљу Трновац у Тузли 1999. године ексхумирани су посмртни остаци 30 изгорјелих војника.
До данас за овај злочин, као ни за Добровољачку улицу у Сарајеву, нико није одговарао - ни извршиоци, ни наредбодавци из политичког и војног врха Бошњака.
