На тржиште БиХ у 2021. години увезено је млијека и млијечних производа у вриједности од скоро 175 милиона марака, што је за чак 81 милион више него што су домаћи мљекари пласирали у иностранство.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ на домаће тржиште лани је увезено 53,53 милиона килограма млијека и млијечних производа у вриједности од 174,75 милиона марака. У истом периоду домаћи мљекари су извезли 79,82 килограма својих производа, а њихова вриједност износила је свега 93,94 милиона марака.
Мљекари истичу да је главни разлог зашто је количински више, а вриједносно мање извезено млијека и млијечних производа из БиХ тај што домаћи произвођачи извозе производе ниске вриједности.
- Ми извозимо јефтиније производе, односно пастеризовано млијеко у тетрапаку, а увозимо сиреве прерађевине, млијечне намазе и све остало што је скупо. Зато је разлика у количинском износу у корист нас, а вриједоносна у корист увозника - навео је предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС Владимир Усорац.
Наводи да је у мљекарству ситуација све гора те да нема назнака да ће кренути узлазном путањом.
- Ова грана пада из дан у дан, што говоре и подаци да тренутно има свега 2.600 произвођача. Многи одустају јер не могу издржати све проблеме са којима се сусрећу. Храна за стоку је скупа, као и све остале комуналије, док је откупна цијена млијека 60 фенинга по литру и нема ни назнаке да би могла да буде повећана. У суштини имамо одговор ако нам се не свиђа откупна цијена, не треба се ни бавити производњом. Доћи ћемо брзо у ситуацију да ћемо имати новац, а да нећемо моћи узети хљеба, јер га неће бити - навео је Усорац.
Исти став дијели и први човјек Савеза удружења пољопривредних произвођача Стојан Маринковић, који истиче да је сточна храна знатно поскупјела, а откупна цијена млијека није мијењана.
- Мљекаре у Српској, као и остале пољопривреднике, према садашњим показатељима, очекује веома тешка и неизвјесна година - навео је Маринковић.
Субвенције
Када је ријеч о субвенцијама за производњу млијека, Владимир Усорац је навео да је за те намјене у 2022. години предвиђено 75 милиона марака, колико је било и лани.
- И у том случају смо у неравноправном положају са мљекарима из ФБиХ, који дупло више производе - навео је Усорац.
