Рускиња Валентина Владимировна Терешкова постала је прва жена космонаут, полетјевши у орбиту око Земље космичким бродом "Васток 6", на данашњи дан 1963. године. Она је као шести совјетски космонаут облетјела Земљу 48 пута и спустила се 19. јуна. 

Љубав према свемирском програму и квалификације које је имала подстакле су је да се обрати Совјетском свемирском центру у Москви и упозна их о својим падобранским способностима и жељи да учествује у свемирском програму.

Године 1962. позвана је у Звјездани Град недалеко од Москве да започне с припремама за свемирски лет, гдје је била подвргнута ригорозним тренинзима у изолацији, летовима у бестежинском стању, управљању млазним летјелицама и скакању падобраном у свемирском одјељењу.

Послије девет мјесеци тренирања, Валентина је прошла селекцију међу више од 400 жена. Осим ње, прошле су још четири жене Татјана Кузњецова, Ирина Соловјова, Жана Јеркина и Валентина Пономарева, али ниједна од њих није никад полетјела у свемир.

Са космодрома Бајконур, у данашњем Казахстану, 16. јуна 1963. године, тридесет и једну минуту прије поднева (по средњоевропском времену), Валентина је лансирана у свемир у свемирском броду “Васток шест”. За три дана у свемиру направила је 48 орбита око Земље.

За вријеме лета комуницирала је радио-везом са “Востоком пет”, који се истовремено налазио у свемиру, и космонаутом Валеријем Биковим. Након три дана, приземљила се у капсули, а прије удара у тло катапултирала се падобраном према плану лета Востока.

Проглашена је херојем Совјетског Савеза и носилац је највиших државних почасти и награда.

Како би била примљена у космонаутску групу почасно је примљена у Совјетско ваздухопловство, па је тако постала и први цивилни космонаут, а у то вријеме сви космонаути и астронаути били су војни пилоти.

Прије него што је постала космонаут, Терешкова је радила у фабрици текстила, а аматерски се бавила падобранством.

Била је удата за руског космонаута, трећег човјека у свемиру, Андријана Николајева, све до 1982. године, када су се развели. Из тог брака има ћерку Елену.

Други пут удала се за педијатра Јулија Г. Шапошникова и с њим је била у браку до његове смрти 1999. године. Британска група “Компјутер” има пјесму названу по Валентини Терешковој која је инспирисана њеном биографијом.

На церемонији отварања Зимских олимпијских игара 2014. носила је олимпијску заставу.

Године 2013. изразила је жељу да отпутује на Марс, у једном правцу, ако се за то укаже прилика.

Њеним именом назван је и један од кратера на Мјесецу, а 2000. проглашена је женом вијека.

Прва међународна руска школа у Београду носи име Валентине Терешкове, а налази се у Руској улици на Сењаку.