Док многи њени вршњаци бирају модерне трендове, двадесетједногодишња Виолета Крајишник из Бијељине одлучила је да гаји оно што је вијековима чувало српски идентитет – гусле.

Прва је дјевојка из Републике Српске која пјева и свира уз овај традиционални инструмент, а данас, кроз своју школу гусала, преноси знање и љубав према култури и вјери новим генерацијама.

– Обичаји, традиција, култура и језик непроцјењиви су за идентитет било ког народа, а посебно српског, који се вијековима суочава са бројним тешкоћама. Његовање и очување ових тековина увијек су важни, а нарочито када прослављамо велике празнике као што су ови васкршњи. Зато су повећање свијести о познавању наше историје, али и свега оног на шта су Срби поносни, изузетно важни за младе људе – упозорава млада бијељинска умјетница Виолета Крајишник.

Двадесетједногодишња дјевојка из Бијељине прва је дјевојка из Републике Српске која је почела да свира и пјева уз гусле.

– Гусле сам завољела још од малих ногу слушајући приче о мом покојном дједу, који је такође свирао и правио овај инструмент. Гусле сам почела свирати из радозналости, још у основној школи, те сам и епску поезију завољела сасвим спонтано, кроз музику. Била сам самоука, а касније сам своје знање усавршавала на разне начине, похађајући различите часове из те области. Гусле су моја прва љубав, односно први инструмент који сам научила да свирам – каже за портал ИнфоБијељина ова свестрана дјевојка.

Почетака се присјећа са сјетом.

– Нисам била прихваћена од свих као равноправан гуслар само зато што сам дјевојка, те сам много труда и рада уложила у промоцију женског гусларства у Републици Српској. Реакције на женско гусларство су и дан данас веома различите, те се моје колегинице и ја сусрећемо са различитим коментарима. Гусле се годинама сматрају мушким инструментом, иако то уопште није тако. Кроз историју, али и у данашње вријеме, имамо бројне записе из којих се јасно може видјети да имамо и женске интерпретације уз гусле. То значи да је појам женског гусларства само неко вријеме био заборавлјен, али то сада, у вријеме постојања друштвених мрежа и различитих технологија, више није толико скривено – каже Виолета.

Своје знање радо дијели са другима у секцији школе гусала, гдје је едукатор великом броју полазника који желе да уче основе овог традиционалног инструмента.

– Полазницима највише пажње скрећем на правилно понашање будућег гуслара. Понајвише говорим о поштовању гусала, јер су обично на њима израђене различите слике српских светиња и светитеља, те се уз такав инструмент не могу пјевати било какви текстови. Гусле су смјерне, озбиљне, истините и такве текстове треба да бира сваки гуслар, јер да није било гусала, доста наше историје не би било сачувано. Такође, ношња је, бар за мене, јако важна. Веома је битно понашати се у складу са костимографијом коју носимо, те треба имати поштовање према нашим прецима не само кроз тих пет минута на сцени, већ и у стварном животу – поручује дјевојка.

Студенткиња треће године Педагошког факултета у Бијељини, осим гусала, свира и хармонику и клавир, пише духовну поезију, а с мајком игра фолклор и пјева етно и изворне пјесме.

С поносом истиче да је учествовала на бројним етно и гусларским фестивалима и такмичењима. Предсједница је Удружења за очување културне баштине и православног идентитета “Богојављенска ноћ”.

Удружење Европске академије СНУ из Љубљане одликовало је Виолету златном значком за остваривање изузетних резултата у области очувања српске културне баштине, а Град Бијељина сребрном медалјом “Филип Вишњић”.

Ова признања су јој додатан подстрек за будући рад.