Премијер Српске Радован Вишковић рекао је да су у Републици Српској упркос посљедицама епидемије вируса корона сачувана радна мјеста и да је реалност да просјечна плата у Српској достигне 1.000 КМ.

Стручњаци сматрају да је ситуација на терену другачија и да је незапосленост и даље један од највећих проблема за грађане Републике Српске.

Година короне, која је иза нас, успјешно је превазиђена. Без обзира на пандемију, сачувана су радна мјеста, а циљ да просјечна плата буде 1.000 марака је реалан, тврди предсједник Владе РС.

- Одговор је у мјерама Владе, које смо предузимали и у вријеме пандемије, предузимамо их и данас и предузимаћемо у наредном периоду према нашем реалном сектору. Прво, сачували смо радна мјеста у Републици Српској. Ми смо у септембру 2020. године имали смо већи број запослених него у 2019. години - рекао је Радован Вишковић.

Да је већи број запослених од оних који су у прошлој години изгубили посао, подаци су и Завода за запошљавање РС. 

- Према подацима за период 19.3.2020-29.1.2021. година, због престанка радног односа на Завод за запошљавање РС је пријављен 23.891 радник. У истом периоду због запослења или покретања приватне дјелатности са Завода је одјављено 25.110 људи. Исти подаци говоре да је на крају 2020. године, у Заводу за запошљавање евидентирано укупно 83.164 незапослених - саопштено је из Завода.

Економисти скептични по питању званичних података. Сматрају да дио оних који су се због запослења одјавили са Бироа, свој хљеб више не зарађују у Српској. 

- Податак да је око 25 хиљада људи скинуто са евиденције незапослених, говори да је један дио тих људи вјероватно отишао у иностранство, дио је отишао на село да нешто конкетно ради и произведе, а дио је очигледно отишао да покуша да направи свој приватни посао - каже економиста Зоран Павловић.

И послодавци сагласни да подаци Завода за запошљавање не осликавају стварно стање на тржишту рада. Поставља се и питање да ли су сви који су изгубили запослење пријављени на Биро.

- Завод је ушао још прошле године у процес чишћења људи који су због здравственог осигурања били на Бироу, па су их пребацивали у ФЗО РС, па се онда добије утисак да су се ти људи негдје запослили и да су отишли. А они у ствари нису, они су ту. А онда је настао проблем јер је Борачка организација рекла борцима да се пријаве на Биро, да би добили неке паре од државе. Па је онда то направило контра бројеве на другој страни, јер су се појавили незапослени који би се могли третирати да су дошли из привреде - наглашава предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић.

Поремећаји о којима говори струка јасан су показатељ да је прерано говорити о запослености у прошлој години, и да се требају сачекати званични подаци о броју радника са уплаћеним порезима и доприносима. Ипак, када је у питању опоравак привреде, ситуација на терену показује гдје су највећи проблеми.

- Број затворених малих предузетничких радњи је велики, да је то углавном био породични бизнис и да у ствари велики број људи који су били у том сектору, пријављених, непријављених и пријављених на одређено вријеме су остали без посла. Данас ако прођемо кроз град, видјећемо колико је простора на продају који су били намијењени ресторанима и услужним дјелатностима. Тај тренд се наставља и у сектору туризма - поручује економиста Зоран Павловић.

Чињеница је да су у години короне, бројни послодавци смањивали плате, отпуштали раднике, па их послије нису ни враћали на посао. Чињеница је да у БиХ сива економија из године у годину све више узима примат.