Тужилаштво БиХ подигло је готово 60 оптужница против више од 100 особа због кријумчарења људи у протекле двије године, док је Суд БиХ у истом периоду изрекао око 60 пресуда којима је због ових дјела осуђено близу 80 оптужених.

Тужилаштво је у 2019. за кривично дјело кријумчарења људи, према подацима које је прикупила Балканска истраживачка мрежа Босне и Херцеговине (БИРН БиХ), оптужило 46 особа, што је за десет мање него у односу на годину раније, док је  Суд БиХ у прошлој години изрекао осуђујуће пресуде за 47 особа, у односу на 2018. годину, када је осуђено 30 особа за иста дјела.

Према подацима које је прикупио БИРН БиХ, Тужилаштво БиХ је током посљедње двије године подигло по 29 оптужница годишње за кријумчарење људима. Највише кријумчара је откривено на подручју Требиња и највећи број њих су грађани БиХ, док највише страних кријумчара долази из Србије и Црне Горе. Највећу казну Суд је изрекао кријумчару из Пакистана.

Више од 90 одсто пресуда је изречено по склопљеним споразумима о признању кривње са санкцијама које се крећу од условних казни до три године затвора. Споредних казни је изречено у износу више десетина хиљада конвертибилних марака (КМ), а одузето је више од 20.000 КМ имовинске користи прибављене кријумчарењем миграната и неколико возила као средства извршења дјела, док су двије особе првостепеним пресудама ослобођене кривице.

Одузимање новца и возила

Највећу казну у 2019. години је добио држављанин Пакистана Усман-Али Максуд-Ахмед, који је по споразуму о признању кривице осуђен на три године затвора и новчану казну од 7.728 КМ због организовања групе или удружења за кријумчарење миграната.

Оптужница га је теретила да је био један од организатора групе која је током 2018. прокријумчарила најмање 46 држављана Пакистана, Афганистана, Ирака, Ирана, Сирије и Индије, којом приликом је остварена имовинска корист од најмање 70.000 КМ, а Максуд-Ахмед се, према наводима Тужилаштва, лажно представљао као мигрант како би се кретао међу њима те остваривао контакте са оним који су спремни платити веће износе за кријумчарење према Европској унији.

С њим је био оптужен још један држављанин Пакистана – Рахим Џавед, који је по споразуму добио 12 мјесеци затвора и 2.000 КМ новчане казне, те Азиз Хусковић, који је осуђен на условну казну, док је против осталих оптужених из предмета поступак у току.

Јасмин Ахић, професор на сарајевском Факултету за криминалистику, криминологију и сигурносне студије, појашњава да се кријумчарење планира у сегментима кроз одређена подручја, односно земље, од Грчке преко Албаније, Црне Горе, Србије или БиХ.

Казна од три године затвора због организовања групе или удружења ради кријумчарења миграната је 2018. изречена Елхамију Хотију, уз новчану казну од 5.500 КМ по споразуму којим је признао да је омогућио илегалан улазак у БиХ већем броју миграната.

С Хотијем су биле оптужене још три особе, које су по споразумима осуђене на по три мјесеца затвора, а Тужилаштво БиХ је крајем 2019. оптужило Индира Сулејманија да је с Хотијем учествовао у прихватању и превозу миграната с циљем даљњег пребацивања у Хрватску и земље Европске уније.

Од 80 осуђених особа у протекле двије године, за њих више од половине су изречене условне казне, одузимана имовинска корист прибављена кријумчарењем људи у износима од 20 до 2.280 евра, изрицане новчане санкције до 10.000 КМ, а Суд БиХ је рјешењима, према подацима које је прикупио БИРН БиХ, одузео девет возила, док су два враћена власничким агенцијама.

Ахић каже да је казнена политика, без обзира на повећан број миграната у БиХ, врло стандардизована и у складу је са стандардима Европске уније и других земаља.

-Из фазе у којој ‘таксисти’, они који су нудили услуге, да ли ‘на црно’ или легално, нису схватали да је превоз миграната с једне на другу тачку – без обзира да ли то било унутар земље, а поготово преко границе – озбиљно кривично дјело, дошли смо у позицију да се то већ искристализирало, да су то у бити сада мале, али и оне организоване криминалне групе, које су прошле из форме аматеризма у форму професионализма- наводи Ахић.

Према његовим ријечима, даљња сарадња домаћих с међународним истражним организацијама је једини начин да се спријечи организовано кријумчарење људи, али да ће и даље бити покушаја појединачних или малих група у неким пограничним дијеловима и да ће се тај тренд наставити.

Смањење броја пријава

Већина процеса у протекле двије године је резултат рада полицијских агенција и њихових извјештаја којима су у пограничним појасима или унутрашњим дијеловима земље откривали починиоце који су затечени при превозу миграната за новчану накнаду, док су неки резултат полицијских акција усмјерених на разбијање група организованих ради кријумчарења миграната, показују подаци које је прикупио БИРН БиХ.

Према подацима Граничне полиције, у првих 11 мјесеци прошле године је евидентирано 80 случајева кријумчарења људи те је надлежном тужилаштву поднесен 71 извјештај о почињеним кривичним дјелима. Укупно је осумњичено 120 особа, од којих су 22 странци и три непозната извршиоца. Међу страним држављанима је њих девет из Србије, по три из Црне Горе и Велике Британије, те по један из Низоземске, Сирије, Туниса, Алжира, Румуније и Бугарске, кажу у Граничној полицији и појашњавају да је највише откривања ових случајева било на простору у надлежности Граничног прелаза Требиње.

Из Министарства унутрашњих послова Републике Српске (МУП РС) су навели да су њихови службеници од почетка јануара до краја октобра 2019. евидентирали 20 кривичних дјела кријумчарења људи.

-МУП РС-а је Тужилаштву БиХ поднио 20 извјештаја против 23 особе због одстојања сумње да су илегално превозиле 166 миграната- појашњавају у МУП-у РС-а.

У Федералној управи полиције (ФУП) кажу да је за ово дјело Тужилаштву током 2019. поднесена једна пријава, док у Полицији Брчко дистрикта наводе да их у истом периоду није било.

Док се против починилаца који су држављани БиХ поднесе извјештај, уколико су међу осумњиченима страни држављани, полицијске агенције их предају у надлежност Тужилаштву.

Слободан Ујић, директор Службе за послове са странцима, објашњава да од става Тужилаштва зависи које се мјере подузимају према мигрантима који су у тренутку откривања били предмет кријумчарења.

-Тужилаштво се очитује да ли су они потребни као свједоци у даљем случају да би Служба донијела мјеру стављања под надзор. Да ли је у питању блажи облик надзора у прихватном центру или потпуни надзор у Имиграционом центру, све зависи, а Тужилаштво се очитује да ли они њима требају и у којем периоду.
Они, ако већ дају изјаве и изврше препознавање, онда можда више нису потребни Тужилаштву, те иду у нормалне редовне процедуре- каже Ујић.

Према његовим ријечима, Служба обавезно предузима мјере покушаја утврђивања идентитета, ступања у контакт с надлежном амбасадом и све што се тиче узимања биометријских података, обављања интервјуа и других поступака.

Током 2018. године Гранична полиција је евидентирала 74 случаја кријумчарења људи, када је поднесено 70 извјештаја против 134 особе, од којих су 34 страни држављани и 14 непознати починиоци, а МУП РС-а је забиљежио 40 случајева те поднио 38 извјештаја против 52 особе због сумње да су илегално превозиле 251 мигранта.

Полиција Брчко дистрикта је у том периоду поднијела три извјештаја против четири особе када су, између осталих, затечени држављани Пакистана и Афганистана, док ФУП није подносио пријаве.

Након повећаног броја случајева кријумчарења миграната, главни државни тужилац Гордана Тадић је почетком 2019. најавила оснивање одсјека за борбу против трговине људима – након спајања садашњих одјела II и III – који би се бавио организованим криминалом, привредним криминалом, корупцијом и тероризмом, али такав одсјек до почетка 2020. године није формиран.

Према подацима Министарства безбједнсти БиХ, у току протекле двије године у БиХ је регистровано више од 60.000 миграната.