У Босни и Херцеговини, у периоду од само двије године, убијено је чак 35 жена! Иза ове поражавајуће бројке крију се трагичне судбине, тихе патње и животи прекинути насиљем које друштво није на вријеме препознало, нити спријечило.

Највећи број убистава, њих 31, догодило се на подручју ФБиХ, док су четири жене убијене у Републици Српској. Ове податке објавила је Агенција за равноправност полова Босне и Херцеговине, која дјелује при Министарству за људска права и избјеглице. Подаци су прикупљени од надлежних тужилаштава и обухватају период 2023. и 2024. године.

Оно што ове бројке чини још потреснијим јесте чињеница да не представљају само статистику. Оне су одраз системског неуспјеха да заштити најрањивије. Иза сваког броја стоји једна жена. Један живот. Једна прича. Прича о игнорисаним упозорењима, институционалним пропустима и друштвеним ћутањем пред насиљем које се тихо шири, док не буде прекасно. Свака од ових жена имала је име, лице, породицу и живот који је могао бити спашен.

Према наводима из Агенције, у 22 предмета су донесене пресуде или су предмети завршени на други начин (најчешће обустава поступка због смрти починиоца) док је, закључно са 1. мајем 2025. године, још 13 предмета било у поступку пред правосудним институцијама.

Партнерски однос са починиоцем

Највећи број предмета регистрован је у Кантоналном тужилаштву Тузланског кантона и Кантоналном тужилаштву Кантона Сарајево, гдје је забиљежено по осам случајева. С друге стране, шест тужилаштава током наведеног периода нису имала ниједан предмет убиства жена. То су Тужилаштво Брчко дистрикта БиХ, Кантонална тужилаштва Босанско-подрињског и Посавског кантона, те Окружна јавна тужилаштва Бањалука, Источно Сарајево и Требиње.

Посебно забрињава податак да је у најмање 17 случајева жртва била у партнерском односу с починиоцем. Од тога је 11 жена убијено као супруге, четири као невјенчане партнерке. Такође су убијене три мајке, двије дјевојке, те по једна бака, пуница и родица. У 11 случајева није постојала никаква родбинска или породична веза између жртве и починиоца, док за један случај природа односа још увијек није позната.

Убиства жена наставила су се и у текућој 2025. години када је Емир Селимовић убио супругу Инелу и 13-годишњег сина у Калесији. Убица се неколико дана крио у једном мјесту код Прњавора, а ухапшен је када су га примјетили мјештани.

Недавно је против Селимовића подигнута оптужница којом се терети да је супругу и сина удавио на спавању.

Удвостручен број

У поређењу с претходним двогодишњим периодом, од 2021. до 2022. године, када је забиљежено 16 убистава жена, пораст на 35 случајева у периоду 2023–2024. године представља шокантан скок. То није само статистички раст, то је удвостручени број изгубљених живота.

У БиХ су жртве фемицида најчешће жене које су трпјеле дугогодишње породично или партнерско насиље.

Фемицид је недавно препознат као посебно кривично дјело у ФБиХ, што би требало омогућити строже казне за починиоце.

У Кривичном закону Републике Српске фемицид не постоји као посебно кривично дјело.

Након убиства Низаме Хећимовић у Градачцу, које је потресло јавност, Влада Републике Српске је најавила да ће га уврстити у нову верзију Закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама у РС.

Међутим, иако је био у форми Нацрта, Закон о заштити од насиља у породици и насиља према женама није прошао у даље процедуре.