Камилица, једна од најпознатијих и најкоришћенијих љековитих биљака на свијету, одавно је цијењена због својих својстава. Њена историја сеже далеко, још до старог Египта, Грчке и Рима, гдје су је користили као лијек за многе тегобе. Њено име на грчком значи "јабука на земљи", због благог мириса који подсјећа на јабуку. Припада породици главочика, којој припадају и сунцокрет и тратинчица.

Иако има више сродних врста, најчешће се користе права или њемачка и римска, при чему права камилица има јаче љековито дјеловање. Када је берете у природи, праву камилицу ћете препознати по њеном шупљем средишту жутог цвијета, што је важна разлика у односу на сличне биљке. Захваљујући богатом садржају етеричног уља, камилица има изражена противупална и антисептичка својства, због чега се традиционално користи за ублажавање упала коже, слузокоже, као и за лијечење рана и опекотина. Чај од камилице један је од најпопуларнијих на свијету, а највише се пије због смирења, борбе против стреса и несанице те ублажавања проблема са варењем. Занимљиво је да се свјежи цвјетови камилице могу јести и такође имају опуштајуће дјеловање.

Поред примјене у медицини и у чајевима, етерично уље и екстракт камилице имају широку употребу у козметици, у кремама за осјетљиву кожу и за његу косе. Корисна је и у башти, јер се користи у органском вртларству као природни инсектицид и фунгицид, а неким културама као што су кромпир и купусњаче је и "добар комшија", јер им побољшава укус. За крај Русија је ову скромну биљку прогласила својим националним цвијетом.