Док трају расправе о томе у којој временској зони остати када ЕУ укине помјерања сата 2021. године, у недјељу, 27. октобра, још једном ћемо прећи на зимско рачунање времена и казаљке вратити сат уназад, а многи се питају како је уопште дошло до зимског и љетног рачунања времена.
Идеја да се помјерањем сата створи привид дужег дана стара је више од 200 година, али несташица угља широм Европе натјерала је Њемачку и њену савезницу Аустроугарску да током 1916. године тако почну да штеде енергију, а то су ускоро учиниле и остале земље, пише Гардијан.
Неке су послије 1918. године напустиле ову праксу, само да би јој се поново вратиле током нафтне кризе седамдесетих година. Љетно рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године.
Противници помјерања сата, односно љетног рачунања времена, тврде да се тако заправо не штеди енергија, будући да је мања потрошња у домаћинствима у вечерњим сатима "надокнађена" у јутарњим.
Студије показују да људи не спавају ставрно "сат дуже" када се сат враћа уназад, али да сат сна мање приликом преласка на љетно рачунање времена штетно утиче на спавање и неколико недјеља касније.
Упитан је и утицај помјерања сата на економију - док угоститељство и туризам имају користи од дужег дана љети, пољопривреда је традиционално против тога због проблема које ствара у мужењу крава, жетви итд.
Око 70 земаља помјера сат два пута годишње, а испитивање ЈуГова показало је да је у Великој Британији 44 одсто становништва за помјерање сата, док би 39 одсто више вољело да се ова пракса укине. Занимљиве су и регионалне разлике - Шкоти су највеће присталице статуса кво, јер би прелазак на љетно рачунање времена у неким дијеловима довео до изласка сунца тек након 10 часова ујутро.
Како је Европски парламент изгласао да се помјерање сата укине до 2021. године, Гардијан пише како би то могло довести до још једне заврзламе са Бреxитом, будући да би Сјеверна Ирска и Ирска пола године могле да буду у различитим временским зонама, и на све имале још и "временску границу".
Гардијан, ипак, пише како је прецизно рачунање времена резултат дигиталне ере и вријеме се може схватати доста флуидније, како је кроз историју често и био случај. У Старом Риму су се скраћивали сами сати, па су тако постојали различити пјешчани и водени сатови за различите мјесеце. Чак и по проналаску механичких сатова, Венеција је, на примјер, била пола сата испред Торина.
Униформисано "вријеме сата" млад је концепт, настао отприлике када и жељезница, јер су разлике у времену у градовима представљале потенцијалну опасност за путовање возом.
Ипак, све до 1911. разлика у времену између Француске и Британије била је око девет минута, а сатови на жељезничкој станици у Паризу каснили су пет минута да би сви путници успјели да стигну на воз.
Дакле, у недјељу у три часа казаљке треба помјерити сат уназад тако да се вријеме у три часа рачуна као два, а зимско рачунање времена траје до посљдњег викенда у марту 2020. године.
Европски парламент је 4. марта ове године изгласао да се укида помјерање сата од 2021. године, па ће тако све земље ЕУ морати да одаберу љетно или зимско рачунање времена.
