Због одлуке Србије да забрани извоз сировог млијека, доћи ће до поскупљења, а није искључена ни несташица млијека у Републици Српској и Федерацији БиХ. Произвођачи, трговци и економисти за портал Capital упозоравају да ће забрана извоза у комбинацији са вишегодишњим трендом пада домаће производње сировог млијека у БиХ, резултирати новим таласом поскупљења млијека, сирева, јогурта те павлаке.
Из Србије се годишње увози већа количина ових производа, а званична статистика показује да је у БиХ за осам мјесеци ове године увезено количински мање, али по знатно већој цијени него у истом периоду прошле године.
Наиме, према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ закључно са августом ове године увезено је 5.747.026 килограма млијека и млијечних производа у вриједности од око 11,2 милиона КМ, а у истом периоду прошле године та иста сума је издвојена за 7.553.515 килограма робе. За цијелу 2021.годину увезено је 10.365.138 килограма млијека и млијечних производа у вриједности од 16,7 милиона КМ.
Те количине ће се на неки начин морати надокнадити, прије свега из домаћих извора али ту се јављају проблем, јер производња сировог млијека у БиХ већ годинама стагнира.
Производња стагнира
Да ситуација по овом питању није идеална потврђују и информације из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.
Из министарства су навели да овај сектор у Републици Српској у 2022. години карактерише стагнација нивоа производње и откупа сировог млијека уз пад испоручилаца сировог млијека.
Наиме анализа откупа сировог млијека у 2022. години за период јануар – јули, је показала да је откуп мањи за 7,26 одсто или 5.280.607 литара, у односу на исти период прошле године.
- Разлог таквом стању поред корона вируса је и значајно поскупљење комплетних крмних смјеса и концентроване хране од преко 40 одсто у односу на исти период прошле године. Међутим, додатни проблем овог сектора је што откупне цијене сировог млијека не прате цијене сточне хране тако да је цијена коштања произведене литре сировог млијека, према показатељима удружења, неких 20 одсто већа од тренутно откупне цијене - навели су у овом министарству.
Смањен број грла
Посебно је забрињавајуће константно смањење броја музних грла, те смањен интерес за узгој приплодних јуница којим се осигурава континуитет ове производње.
- Анализом тренутног стања сектора производње, откупа и пласмана сировог млијека у Републици Српској, министарство и друге институције су предузеле низ активности на ублажавању наведених посљедица од којих су најзначајније набавка квалитетно приплодних јуница у сарадњи са мљекарама са сједиштем из Републике Српске - рекли су у Министарству.
Из министарства поручују да “мљекаре, поред министарства, морају бити активније у обезбјеђивању сировине за своје инсталисане капацитете, те континуирано усклађивати откупне цијене и заједно са фармерима предузимати остале активности усмјерене на одрживом развоју мљекарског сектора, а ради прехрамбене сигурности грађана”.
Мањак млијека на тржишту
Директор мљекаре “Пађени” Ненад Вукоје је рекао да је мањак млијека примјетан у цијелом региону, не само у БИХ.
- Дефицит млијека је дефинитивно ту. У суштини млијека је мање и сада је набавка сведена на државу гдје се и прерађује - казао је Вукоје за Capital.
Он каже да у овом моменту још није значајно примјетан недостатак робе на тржишту.
Каже да цијена сировог млијека расте из мјесеца у мјесец те да се она неће ускоро стабилизовати.
- Откупна цијена зависи од случаја до случаја, али она се креће у границама од 0,70 КМ, па на више. Велике фарме продају за више од 0,90 КМ и увијек се најављује ново поскупљење - навео је он.
Када је у питању ова мљекара, Вукоје каже да имају више млијека него лани, али да је то још увијек недовољно.
- Надамо се да ћемо неким својим потезима успјети, да набавимо довољне количине млијека да нормално функционишемо - казао је он.
Домаћи произвођачи одустају од производње
Набавка млијека од домаћих млијекара могла би ићи тешко, јер је све мање оних који се баве производњом млијека, поручује то Владимир Усорац предсједник Удружења пољопривредних произвођача мљекара Републике Српске.
- Због смањене прозводње тешко да ће локални произвођачи моћи надокнадити недостатак млијека. Код нас се задњих пет година уништавају грла и смањују сточни фондови, тако да нема ко покрити тај мањак млијека - рекао је Усорац за Capital.
Додаје да људи већ годинама уназад одустају од производње млијека, јер им се не исплати.
- Цијене хране за животиње расту, а откупна цијена млијека не. Зашто би се неко тиме бавио, ако им се не исплати. Не можете производити млијеко које ћете продавати за цијену од 0,53 до 0,80 КМ. То не може покрити трошкове прозводње. Најнижа откупна цијена која може покрити трошкове производње је 1,20 КМ - процјењује Усорац.
Економски аналитичар Адмир Чавалић каже да ће ова одлука Србије имати негативан ефекат на тржиште БИХ.
- Тај негативни ефекат ће одржати тренд виских цијена, односно могуће је да дође до благог раста цијена ових производа. Не очекујем несташице, јер домаћа индустрија у кратком руку може покрити овај мањак млијека из Србије. То је колико сам разумио краткорочна мјера, али ако потраје БиХ би дугорочно могла имати проблема са снабдјевањем - рекао је Чавалић за Capital.
Пад примјетан у задње три године
До стагнације у овом сектору није само дошло у 2022. година и у Српској, већ је овај тренд примјетан у прозводњи сировог млијека присутна у цијелој БиХ. То је показала анализа овог сектора, коју је урадило Министарство спољне трговине и економских односа БиХ а која је обухватило период од 2019 до 2021. године.
Наиме, њихова анализа је показала да је производња сировог млијека у БиХ у претходне три године стагнирала.
- Укупна производња сировог млијека у БиХ за 2021. годину је износила 604 милиона литара и биљежи незнатан пад од један одсто у поређењу са укупном производњом сировог млијека из претходне двије године. У суштини производња сировог млијека стагнира у последње три године са просјеком производње нешто већим од 600 милиона литара - наведено је у анализи.
Расподјела по ентитетима
Анализа ситуације по ентитетима је показала да у Федерацији БиХ производња сировог крављег млијека биљежи незнатно смањење са 322 милиона литара, колико је износила 2019. године на 313 милиона литара у 2021. години.
- Производња овчијег млијека је била стабилна и кретала се у распону од 11,3 до 11,8 милиона литара. Континуирано смањење производње је забиљежено у производњи козијег млијека, обзиром да је иста са пет милиона литара колико је износила 2019. године смањена на 4,6 милиона литара или за осам одсто у 2020.години, односно на 4,5 милиона литара у 2021. години. Производња козијег млијека у 2021. години од 4,5 милиона литара мања је за два одсто у односу на годину раније, односно за 10 одсто када се пореди са производњом из 2019. Године - прецизирано је у анализи.
У Републици Српској производња сировог крављег млијека је осцилирала између 254 и 266 милиона литара, с тим што је производња у току 2021. године била мања за три одсто у поређењу са 2020. годином, односно незнатно већа у односу на 2019.годину.
Откуп се мање од половине сировог млијека
На територији БиХ послује преко 30 мљекара, од којих је 11 испунило све услове за извоз млијека и млијечних производа на европско тржиште. Укупни капацитети прераде млијека су око 350 милиона литара, а искориштеност мљекарских капацитета износи у просјеку око 60 одсто.
У анализи је наведено да мљекаре у БиХ откупљују просјечно између 37 и 40 одсто произведених количина свјежег сировог крављег млијека од домаћих произвођача, с тим што је значајније повећање откупа и то од 52 одсто забиљежено 2021. године.
- Иако се повећала количина откупљеног млијека, нешто више од 50 одсто од произведене количине сировог млијека, и даље је на ниском нивоу што то је потврда екстензивности и ниске тржишне орјентисаности домаће производње сировог млијека - образложено је у анализи.
Исто тако је наведено да је просјечна откупна цијена сировог крављег млијека у 2021. години износила 0,60 КМ по литру, и да се није се мијењала у последње три године.
У БиХ се 10.000 пољопривредних газдинстава бави тржишно орјентисаном производњом млијека, а кравље млијеко има удио од 97 одсто у укупној производњи. Преосталих три одсто дијеле производња овчијег и козијег млијека.
Аутори: В. Поповић, Д. Товиловић
