Потпуно здраве зубе има свега пет одсто предшколске дјеце, док је каријес присутан код готово сваке труднице у Српској, а разлози ових поражавајућих података су, тврде стручњаци, лоша исхрана и неразвијена свијест о значају оралне хигијене.

Наведени подаци објављени су у документу “Програм за рани раст и развој дјеце у Републици Српској од 2022. до 2028. године” који је израдило Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске. У њему се наводи да истраживања која су спровели Катедра за дјечију и превентивну стоматологију Медицинског факултета у Бањалуци и Завод за стоматологију Српске показују да 48 одсто дјеце узраста до три године већ има каријес раног дјетињства, као и просјечно обољела 2,3 млијечна зуба по малишану.

- У узрасту од шест година без иједног обољелог млијечног зуба је само пет одсто дјеце. У наведеном узрасту у урбаним срединама у просјеку биљежимо 6,3 обољела млијечна зуба по дјетету, док је у руралној средини то до 8,3. У развијеним европским земљама здравље млијечних зуба је значајно повољније, гдје више од 50 одсто дјеце у узрасту од шест година има све здраве зубе - наводи се у документу.

Истраживање је показало да о здрављу зуба веома мало воде рачуна труднице јер је код те категорије становништва каријес присутан код скоро 100 одсто жена.

- Просјечно је обољело 15,3 зуба по трудници у руралној и нешто мање у урбаној средини, односно 14,7 зуба. Од тога више од 25 одсто зуба захтијева компликованији облик терапије. Само 29,5 одсто трудница има здраве десни, док 39,5 одсто њих има тежа оштећења потпорног апарата зуба, односно пародонцијума - показују истраживања.

У документу се даље наводи да су ови подаци веома забрињавајући јер је доказано да се бактерије које изазивају каријес преносе с мајке на бебу.

- Обољења пародонцијума у трудноћи могу да угрозе развој плода, узрокују пријевремене порођаје и малу тјелесну тежину новорођенчета. Најновија истраживања у Бањалуци показала су да дјеца чије су мајке током трудноће и послије порођаја имале велики број кариозних зуба посједују велики број обољелих млијечних зуба - стоји у документу Министарства здравља.

Стоматолог из Бијељине Јелена Јањић каже за “Глас Српске” да је не изненађују ови подаци јер се, како наводи, и сама свакодневно увјерава колико дјеце, али и одраслих има покварене зубе.

- Разлог таквог стања је недовољно развијена свијест родитеља о важности одржавања оралне хигијене, али и начинима чишћења дјечијих зубића. Родитељи су ти који на вријеме не почну да перу дјеци зубе и не доводе их редовно код стоматолога. Цијели наш здравствени систем је ту заказао, јер на западу постоје редовни стоматолошки прегледи и ако не дођете на њих, добијете казну и опомену. На западу је нагласак на превентиви, а код нас се, нажалост, лијече посљедице - казује она.

Јањићева истиче да је погрешна исхрана још један од разлога наведеног стања јер се дјеци већ у првој години живота уводе слаткиши у оброке.

- Када се са честом конзумацијом слаткиша удружи и неодговарајућа хигијена, аутоматски имамо први покварен зуб до друге године, а не треће или четврте. Плус, код нас се дјеци много дају сокићи, заслађени чајеви, нарочито током ноћи на флашицу, и све то довољи до стварања каријеса - прича Јањићева.

Прва посјета

Јелена Јањић каже да би родитељи дјецу требало да доведу први пут зубару одмах након првог рођендана.

- Важно је да дијете дође док су зубићи здрави. Највећа грешка родитеља је кад дијете доведу први пут стоматологу са болом, јер ако га зуб боли код куће, тек ће га бољети у ординацији приликом пружања помоћи, што ће код дјеце створити страх и одбојност према стоматолозима, а то ће се даље рефлектовати и у каснијем узрасту - упозорава Јањићева.

Аутор: Анита Јанковић Речевић