Официри завјереници су на данашњи дан 1903. године у Београду убили краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин, послије чега се на српски пријесто вратила династија Карађорђевић.

Женидба изазвала револт политичара и официра

Александар је дошао на власт 1889. године, након абдикације оца, краља Милана, али су земљом четири године управљали намјесници јер је био малољетан.

Извршио је државни удар 1893. године и завео аутократски режим. Због женидбе 1900. са дворском дамом Драгом сукобио се са оцем и навукао на себе велико незадовољство народа, многих политичара и официра.

У ноћи 29. маја /11. јуна по новом календару/ 1903. године, група завјереника, под руководством капетана Драгутина Димитријевића Аписа, вође тајне организације "Црна рука", упала је у двор и убила краља Александра и краљицу Драгу.

Пар није имао насљедника и то је био крај династије Обреновић, а на чело државе дошао је Петар Карађорђевић.

Популарност краља Александра Обреновића опала је након његове женидбе Драгом Машин, бившом дворском дамом краљеве мајке Наталије и удовицом инжењера Светозара Машина, која је била старија од њега 13 година и није била из краљевске породице, што је у то вријеме било општеважеће правило за женидбу престолонасљедника и краљева.

Краљев отац, бивши краљ Милан Обреновић, није одобравао брак и није се више враћао у Србију, а умро је у Бечу 1901. године. Против брака се побунила и краљева мајка Наталија, пишући му из Русије све најружније о Драгој Машин.

Због затегнутих односа са другим државама усљед ове женидбе, краљ Александар се у спољној политици окренуо Русији, пустивши претходно из затвора радикале оптужене за Ивањдански атентат на краља Милана.

Апсолутистичка власт

Послије смрти краља Милана, краљ Александар је у знак наводне краљичине трудноће помиловао све политичке осуђенике и 20. марта 1901. године саставио нову владу на челу са радикалом Михаилом Вујићем.

Краљ Александар је потом донио Октроисани устав, чија је главна карактеристика била увођење дводомног система, који се састојао из Сената и Народне скупштине.

Велики проблеми за краља Александра настали су због непостојеће трудноће краљице Драге. На ово је први реаговао царски двор у Петрограду и није желио да прими краља и краљицу у обећану посјету.

Краљ Александар је за то окривио радикале, извршио нови државни удар и поставио Владу на челу са генералом Димитријем Цинцар-Марковићем 6. новембра 1902. године.

Због све веће одбојности руског двора, краљ Александар је од јесени 1902. године настојао да се поново приближи Аустрији, а извјесне кораке предузимао је и раније.

Радници и студенти приредили су 23. марта 1903. године масовне демонстрације, а оне су се претвориле у сукоб са полицијом и војском. Том приликом погинуло је шест особа.

Краљ је затим извршио два државна удара у размаку од једног часа. Првим ударом је укинут устав из 1901. и распуштени су Сенат и Народна скупштина. Послије тога су извршена нова постављења краљевих људи у Сенату, Државном савету и судовима, а затим је у раним јутарњим часовима вратио на снагу Устав.

Била је то посљедња побједа краља Александра на политичком пољу.

Постоје одређени наводи да је краљ, заједно са предсједником Владе, генералом Димитријем Цинцар-Марковићем у то вријеме припремао протјеривање краљице Драге.

Према овом плану, Драгој је саопштено да заједно са Цинцар-Марковићем треба да отпутује у бању Франценсбад како би лијечила проблеме због којих није могла да затрудни. Касније би јој било онемогућено да се врати у Србију, и то на исти начин како је Александар претходно протјерао своје родитеље.

Све је требало да се деси до 18. јуна, али је преврат то спријечио.

Официри убили краљевски пар

Завјереници из унутрашњости стигли су у Београд уочи тог дана, под разним изговорима. Са својим београдским друговима, подијељени у пет група, провели су дан у кафанама како нико ништа не би посумњао, а затим су се сви нашли у Официрском дому.

Под вођством капетана Драгутина Димитријевића Аписа одлазе у двор.

Врата краљевих одаја била су разбијена динамитом, али у кревету није било никог. Трагање за краљевским паром трајало је безуспјешно близу два часа. За то вријеме погинули су капетан Јован Миљковић, краљев ордонанс и пуковник Михајло Наумовић, ађутант, који је био упућен у завјеру.

Рањен је био и Апис. Он је видио како неко трчи низ степенице у двориште и учинило му се да је то краљ, па је потрчао је за њим, али га је доље сачекао један гардиста и тешко ранио са три метка у груди.

У тим тренуцима, завјереници су сматрали да је завјера пропала - Апис је лежао рањен у сутерену, а краља и краљице једноставно није било.

Даљи ток догађаја је споран за историчаре.

У једној верзији скривену локацију на којој су се крили посљедњи Обреновићи открио је први краљев ађутант, генерал Лаза Петровић, који је заробљен чим су завјереници ушли у двор. Он је, према овој верзији, имао рок од десет минута да каже гдје су краљ и краљица, иначе би био убијен.

Не постоје историјски подаци који би потврдили да је он одао локацију у замјену за свој живот.

Александар и Драга су се, према овој верзији, крили иза огледала у краљевској спаваћој соби. Та мала просторија је служила за краљичину гардеробу, а ормари су затворили рупу у поду, која је била улаз у тајни пролаз /који је наводно водио до руског посланства/.

Краљ је, наводно, прије него што је изашао, тражио да завјереници потврде заклетву да их неће убити. Према једној верзији, они то и јесу учинили, а према другој, запријетили су бомбама уколико Обреновићи не отворе.

Према другој верзији, приликом поновне претраге краљевске спаваће собе, коњичкипоручник Велимир Вемић опазио је у зиду једно удубљење као за кључ од тајних врата. Краљ и краљица били су ту сакривени.

Како год било, по изласку Обреновића из скровишта, расплет је неоспорно био крвав. Капетан Михаило Ристић Уча је испалио у њих све метке из свога револвера, за њим Вемић и капетан Илија Радивојевић. Извјесно је и да су сви официри у двору и дворишту двора својим сабљама пробадали тијела.

Градом су касније колале гласине да је краљ, иако тешко рањен, био жив и да је умро тек у мртвачници, али за ово нема доказа. Према анализи патолога, краљ Александар Обреновић био је мртав већ послије првог метка.

Одмах затим убијен је и генерал Лазар Петровић, али је могуће да је он убијен и прије проналажења краља и краљице и да није имао никаквог удјела у откривању локације. Тијела Александра и Драге Обреновић бачена су кроз прозор двора.

Петар Карађорђевић /ни/је знао за завјеру

Историчари наводе да је Петар Карађорђевић, каснији краљ Србије, знао за завјеру, јер је београдски трговац Никола Хаџи Тома тим поводом послат у Швајцарску, гдје се састао са Петром, који је тамо живио као обичан грађанин.

Наводно, Петар Карађорђевић није хтио да пристане на убиство и, ослањајући се на тај његов став, једна група старијих завјереника, којој је на челу био генерал Јован Атанацковић, покушала је да наметне своје мишљење да се краљ Александар само натјера на абдикацију и протјера из земље.

Међутим, преовладало је мишљење да би то било најгоре рјешење и на приједлог
завјереника капетана Драгутина Димитријевића Аписа, Радомира Аранђеловића и Анте Антића одлучено је да краљ и краљица буду убијени.