Седмочлана породица Његоша и Татјане Бадњар из Поповог Моста, код Фоче, до прије неку годину једва је преживљавала, и то уз помоћ добротвора од којих су добијали разну помоћ, а данас је то примјер породичне заједнице која се успјешно бави пољопривредом.

За лијечење најстарије кћерке, тринаестогодишње Марије Бадњар, која болује од дјелимичне парализе и оштећења вида, незапослени родитељи нису имали новац, али су им у помоћ прискочили људи доброг срца из Републике Српске, БиХ и дијаспоре.

Напредовање болести је заустављено и Марија је данас, уз редовне контроле у Београду и Бањалуци, вриједна ученица осмог разреда Основне школе "Веселин Маслеша" у Броду на Дрини.

Уз новчану и помоћ у храни и гардероби, Бадњарима, који живе у алтернативном смјештају, пристизала је и помоћ у стоци и пољопривредним машинама, па су се, мада не посједују властито парче земље, осмјелили за пољопривредну производњу.

Од општине су на коришћење, уз стан, добили и стари објекат бивше задруге који су претворили у стају и, као што каже народна мудрост: зрно по зрно - погача, камен по камен - палача, вриједним радом успјели да се подигну из безнађа и немаштине.

Данас имају регистровано пољопривредно газдинство са којег дневно мљекари у Билећи испоручују од 100 до 140 литара млијека.

Тренутно држе седам музних крава и пет јуница, а, уз говеда, имају и двије крмаче за прашење, товне свиње и педесетак кока носиља чија јаја свакодневно продају ресторанима на Тјентишту.

Пет од 12 грла, Бадњари су купили захваљујући републичком подстицају за самозапошљавање младих до 35 година, који је Његошева супруга тридесетједногодишња Татјана, као незапослена мајка петоро дјеце, добила ове године.

Републички Завод за запошљавање одобрио им је 20.000 КМ и до сада им је исплаћено 14.000 КМ, а преосталих 6.000 КМ добиће, како је то уговором предвиђено, 12 мјесеци након отпочињања посла.

Свака од пет високомлијечних крава које су набавили из овог програма даје од 15 до 30 литара млијека дневно, а све што произведу откупљује мљекара "Пађени" из Билеће.

Како је то дефинисано уговором, Татјана од прихода уплаћује порезе и доприносе, односно свој радни стаж.

Бадњари причају да су задовољни приходима од продаје млијека, а, уз републички подстицај, стадо проширују и сопственим средствима, па су набавили и пет јуница које ће након тељења од наредне зиме почети да дају млијеко.

-Сви знамо ко шта ради - супруг и ја, а и дјеца кад дођу из школе помажу у свему око крава, муземо заједно, ништа није тешко, све стижемо на вријеме. Цијена млијека по литру је 1,10 КМ са премијама. Имамо намјеру да на прољеће проширимо стадо на 15 грла- прича Татјана Срни.

Мајка хвали кћерке да су, мада још мале, изузетно вриједне.

Најмлађе близнакиње Сања и Соња имају тек три године и још не добијају озбиљније задатке, али зато њихове сестре деветогодишња Наташа, годину старија Милица и тринаестогодишња Марија учествују у свим пословима на фарми.

Његош прича да супруга и он никада нису бјежали од рада и да им је само било потребно мало подстрека и подршке.

-Некад смо тешко живјели, дијете болесно, имали смо много проблема. Послије тога, људи су нам помогли, то нам је доста значило, имали смо велики одскок. Да није било тих људи ко зна шта би са нама било и како би ово све изашло. Онда смо ми, хвала Богу, својим радом и трудом догурали довде- каже Његош.

Он додаје да је добра зарада и од телади, те да ће идуће године десеторо остати за продају.

Бадњари своје краве хране највише испашом и кажу да немају велике трошкове за сточну храну.

Не посједују своју земљу, али, како је све мање стоке у том крају, комшије им уступају за кошевину и испашу ливаде и пашњаке, па сијена не може недостајати.