Једна од најчешћих куповина је свакако телевизор. Не само због своје цијене, већ због тога што је управо ТВ мултимедијални центар сваког дома; посебно у данашње вријеме када су телевизори озбиљно напредовали, како по питању димензија, тако и на пољу технологије. Технологија која нас ових дана посебно привлачи је везана за 4K и све остало повезано за ову материју, па ево неколико савјета који би могли да вам користе уколико сте ријешили да се почастите новим 4K ТВ-ом, а не знате одакле да кренете.
Иако постоји мишљење да је ТВ одавно изгубио статус центра окупљања породице, то је само у извјесној мјери тачно. ТВ и даље много тога нуди ван конвенционалне намјене праћења ТВ програма, јер је као уређај постао много више од тога. Прије свега, по димензијама се не може поредити са било којим уређајем и као кућни биоскоп нема алтернативу.
Такође, конзоле су успјешније него икада, а нова генерација полако прелази на 4K гејминг, са Playstation 4 Pro као предводником. Такође, захваљујући паметним функцијама, добар ТВ може много тога, од коришћења онлајн сервиса, преко сурфања, гледања YouTube-а и сл. без потребе за додатним уређајима. Сада када 4K постаје стандард, телевизори су свакако веома битни, али и комплекснији него икада. Било како било, ово је 8 ствари на које по нашем мишљењу треба обратити пажњу уколико нисте превише инвестирали у цијелу причу, а не желите да направите неку већу грешку.
Можда ће некима од вас ово звучати чудно, али овај период године је такав да су акције честа појава и лако је залетити се на куповину телевизора када видите велико снижење за ТВ дијагонале од 50 инча. Ознаке телевизора су врло често криптичне, а када видите овакву понуду “која се не пропушта” врло лако може да вам промакне резолуција телевизора, посебно када постанете уморни од тражења. Увек погледајте резолуцију, а она за 4K ТВ износи 3840×2160 пиксела. Разлика је огромна, посебно код великих дијагонала, где четири пута већа густина пиксела има изузетно велики утицај на квалитет приказа. Још једном, знамо да звучи смијешно, али опреза никада доста.
4K је релативно нова технологија, па је као таква на самом почетку била нестандардизована. У преводу, модели од прије 2016. године носе ознаку UHD илити UltraHD уколико испуњавају минимални услов, а то је резолуција од 3840×2160 пиксела. Међутим, то није довољно да бисте имали потпуни угођај, јер је идеја била да UHD и 4K стандард донесу HDR, односно већи динамички распон, боље освјетљење и сл.
Да би се тај проблем ријешио, произвођачи телевизора су направили UHD алијансу и поставили сет стандарда које уређај мора да испуњава како би могао да понесе UltraHDPremium односно UHD Premium сертификат. Ово је одличан начин да будете сигурни да сте направили добар избор уколико већ нисте претходно направили детаљну провјеру модела који сте намјерили да купите, па увек чувајте ову информацију као адут уколико у куповину идете неприпремљени.
HDR илити High Dynamic Range је изузетно битан фактор за изглед видеа. Наиме, он омогућава да добијете импресивне приказе због повећаног динамчиког распона, тако да јасно можете да видите све – од тамних дијелова до свијетлих дијелова кадра. Резултат је драстично унапријеђен приказ који не може да се мјери са стандардним уколико је добро изведен, а ту долазимо до сљедеће ставке.
Нажалост, као и обично није све тако једноставно, јер софтверски HDR који нема хардверску залеђину може слободно да се окарактерише као бескористан. Прије свега, обратите пажњу на то да ТВ има HDR10 подршку. Реч је о ширем и отвореном формату који подржава већина сервиса и произвођача, али је идеално да ТВ поседује и DolbyVision. Ријеч је о затвореном формату који тренутно подржава мањи број произвођача и он захтијева засебан чип да би функционисао, тако да није могуће да се надогради касније кроз софтверски или неки други “update”.
Иако би требало да сте прилично сигурни да је све како треба, провјерите да ли је телевизор опремљен 10-битним панелом. Наиме, многи модели, посебно из прошле године имају 8-битну матрицу која једноставно није довољно способна да прикаже физички довољан број боја. Наиме, 8-битни панел је способан да прикаже 8 бита по RGB каналу што значи укупно 16 милиона боја (256x256x256).
Са друге стране, 10 бита је способно за читаву милијарду боја (1024x1024x1024) што резултује бољим приказом из простог разлога што ТВ може да направи љепше прелазе између боја, јер их има драстично више на располагању. Градијенти су далеко угоднији и слика је доста боља. Имајте у виду да има и телевизора са 12-битним панелом, али су смјештени у горњи цјеновни ранг, али сматрамо да ће 10-битни модели бити довољно добри и бити стандард дуги низ година.
Један од највећих новитета и проданих адута нове генерације графичких карти и конзола је био управо HDR гејминг, па је добро имати комплетну подршку управо због тога што ћете добити бољи угођај уколико планирате да користите ТВ за играње. Такође, сервиси као што су Netflix и Амазон Prime uvode HDR у своје садржаје што показује смијер у коме се креће индустрија.
Када смо већ код игара, обавезно пробајте да нађете информације о input lag-у код модела који вас интересује уколико планирате да се играте. За остале уређаје input lag није битан, али када су конзоле и рачунари у питању он је итекако важан, јер је најгори осећај када слика лагује, односно касни у односу на оно што ви радите. Посебно уколико преферирате игре које захтијевају рефлексе. Купите погрешан модел који има велики input lag и чека вас агонија.
Попут 3D-а, закривљени телевизори су представљани као најбитнија нова технологија. Данас су их многи произвођачи комплетно избацили из понуде. То треба да буде показатељ да овај приступ ипак није правац у коме ће се ТВ као концепт даље развијати и да је ипак можда класичан раван ТВ и даље најбољи избор. Наравно, увијек постоји могућност да гријешимо, па ћемо да оставимо ово као отворено питање.
Уместо класичног закључка, желимо да чујемо шта ви мислите? Да ли су 4K и HDR неопходни? Колико вам је ТВ битан и да ли је вама нека функционалност посебно битна и о чему је ријеч?