Не постоји овоземаљска заповијест, нити закон који може да нас одвоји од завјета који смо дужни да испунимо према нашим претцима.

Да њихова жртва не остане заборављена, остаје дужност нама и нашој дјеци, јер какав им примјер дамо у односу према претходницима својим, тако ће се односити и према нама наши насљедници, ма како окончали свој овоземаљски пут.

Ако заборавимо на страх и пригрлимо љубав, онда ћемо без бојазни корачати напријед и испуњавати задаћу, и љубав према њима ће нас охрабривати да не клонемо док задаћу не испунимо.

Љубављу и незаборавом покидаћемо печате тајни и скривених злодјела са гробова њихових, а правда васкрснути мора. Истина и правда надвладаће лаж и мржњу који се истином и правдом у гроб обарају, а из гроба прослављени мученици ступају и заступају нас пред престолом Божјим. 

Сузе за њима претварају се у радост, јер туга престаје када испојемо Христос Васкрсе и када васкрсном идејом прожмемо животе своје, јер побједе не бива без страдања, нити Васкрса без Великог Петка! 

Ако заборавим тебе Јадовно, нека ме заборави десница моја.

Аутор: Презвитер Саша Лончина