Драстично смањење броја становника, главни је проблем Републике Српске годинама, а најновија истраживања  показују да поред стандарне демографске „болести“ – одласка младих у иностранство, имамо високу стопу морталитета, која је значајно порасла ове године.

Подаци Републичког завода за статистику показују да је у првих девет мјесеци ове године рођено укупно 6.248 беба, а да су у истом периоду умрле 12.523 особе.  Број преминулих повећава се из године у годину, а по свему судећи, 2022. биће рекордна по овом негативном показатељу.

– У току 2017. умрло је 14.663, а 2018. године 14.763 особа. У току 2019. било је 15.081. преминулих,  2020. у Српској је умрло 16.582, а прошле године рекордних 19.002. Природни прираштај у 2021. години је износио -8,6 (на 1.000 становника) – говоре подаци Републичког завода за статистику.

Према истраживањима, најчешћи узрок смрти у Српској су болести срца и крвних судова и онколошка обољења – тумори. Болести жлијезда, исхране и метаболизма су на трећем, а после њих слиједе респираторна обољења.

Поред ових црних показатеља, ту је и одсељавање становништва, које је годинама горући проблем у целој БиХ. Према истраживањима Уније за одрживи повратак, БиХ је лани напустило 170.000 грађана, међутим ови подаци нису званично потврђени, јер у БиХ, па ни Српској не постоји институција која се прецизно бави овим комплексним проблемом.

Демограф Стево Пашалић упозорава да су демографски показатељи у Српској алармантни. Тврди да у Српској живи 1.042.000 становника, а не око 1.128.000, колико говоре званични подаци. Такође, истиче да је бројка од 3.015.000 становника реална, у односу на податак да у БиХ живи 3,4 милиона људи.

– Од пописа 2013. Република Српске је изгубила негативним природним прираштајем 48.499 становника. Додатно, иселило се око 79.457 људи. Када се то одбије од 1.170.000 становника, колико је тада попис показао, добије се бројка од 1.042.386 – појаснио је за „Новости“ Пашалић.

И његова истраживања показују да је моратлитет драстично порастао у посљедњих пар година.

– У задњих десетак година имамо од 9.100 до 9.500 новорођених у току једне године, што је мало, али је ипак стабилно. Плашимо се да ће трај број пасти испод 9.000, и ако се деси, то ће се тешко вратити. Морталитет је с друге стране значајно повећан. Просјек у посљедњих десетак година је био 15.000, а сада смо на 19.000. Због пандемије, значајно је порасла смртност, не само код нас, него и у земљама региона – наводи Пашалић.

Пашалић упозорава да је ипак, емиграција највећа рак-рана Српске.

– Западне земље нам немилосрдно отимају радно-способно становништво због недостатка радника у сопственим земљама. Домаће власти морају да побољшају квалитет живота у цијелој БиХ, јер нам се, ако се овако настави, не пише добро. Биће упитно одржавање пензионог, образовног, здравственог и сваког другог ситетма који се финансира из државног буџета. Пада број дјеце, ученика, студената, што је више него забрињавајуће  – упозорава Пашалић и додаје да је велики проблем и демографско изумирање поједниних простора у Српској, у већини случајева брдско-планинских,  који се, истиче, неће моћи ревитализовати.

Демограф Стево Пашалић каже да се БиХ, па и Република Српске, по просјеку старости становнишштва, сврстава у земље „дубоке старости“. Овај податак потврђују и званични подаци Републичког завода за статистику. Према њиховим подацима, у 2021. Српска је највише била насељена становницима старости од 60-64 године, са њих нешто више 86.000. На другом мјесту су људи старости од 65-69 година, регистовано их је око 84.000. Становници који имају од 55-59 година су на трећем мјесту, и њих је око 83.000. С друге старне, младих људи који имају од 20-24 године је било само 63.000.

У анализи коју су под окриљем УНПФ-а (Популацијски фонд УН-а) недавно радили економски и демографски стручњаци наводи се како од пописа 2013. БиХ у просјеку годишње губи око 25 хиљада становника који одлазе у иностранство.

– Резултати прогнозе показују да ће у наредних пет десценија укупан број становника БиХ вјероватно падати линеарно. Под претпоставком да је крајем 2020. било 3,47 милиона становника, укупан број становника би требао износити око 1,56 милиона до 2070. године – наводи се у документу уз додатак како би у најоптимистичнијем сценарију максимални број становника тада могао бити највише 1,8 милиона.