На данашњи дан 1992. године преминуо је Александар Тирнанић Тирке, фудбалски јунак из Монтевидеа.
Рођен 1910. године у Крњеву, већ се као беба преселио у Београд са својом породицом и у престоници је остао до смрти.
Одгајала га је мајка, јер је већ 1914. остао без оца, који је као војник Војске Краљевине Србије погинуо у Првом свјетском рату.
Тирке је још као дјечак развио љубав према фудбалу, вјежбао на теренима око Баре Венеције на десној обали Саве. Ту га је уочио тренер Раденко Митровић који га је довео у подмладак тима СК Југославија. Међутим, Тирнанић је убрзо одлучио да пређе у ривалски ФК Београдски Спорт Клуб (БСК), гдје се временом развио у импозантно десно крило. Схвативши свој таленат, убрзо је напустио школу и потпуно се посветио фудбалу.
Са 17 година дебитовао је за сениорски тим, као темпераментан играч убрзо је чинио тандем са Мошом Марјановићем. Тирнанић је провео цијелу каријеру у БСК-у за који је одиграо 500 утакмица. Са клубом је освојио пет титула у првенству Југославије.
За репрезентацију Краљевине Југославије одиграо је 50 утакмица и постигао 12 голова у периоду од 1929. до 1940. године. Као селектор саставио је 102 државне репрезентације.
Прву утакмицу у историји на Свјетском првенству у Уругвају наша репрезентација одиграла је 14. јула 1930. године баш на Тиркетов рођендан, на стадиону „Централ парк” у Монтевидеу против селекције Бразила.
Изабраници селектора Бошка Симоновића су головима Александра Тирнанића и Ивице Бека тукли Бразил са 2:1, за, испоставиће се, историјску побједу.
Тренирао је југословенски тим на два Свјетска првенства, 1954. и 1958, био је у селекторској комисији на Европском првенству 1960. када је Југославија заузела друго мјесто, као и на Олимпијским играма 1960. када је репрезентација Југославије освојила злато.
- Таленат је у ногама, а фудбалска интелигенција у глави. Ми морамо сачувати играчима слободу духа, смисао за импровизацију и игру. Морамо им дати слободу да самостално решавају ситуације на терену - говорио је тренер Тирке.
Тирке је био један од најпопуларнијих спортиста у земљи, једна од првих правих фудбалских звијезда. Моша Марјановић и Александар Тирнанић постали су први фудбалери који су после СП у Монтевидеу од свог клуба почели да примају плату.
Тирнанић је важио за великог боема. Старији Београђани су причали да је био велики весељак, да је волио да са Мошом лумпује до зоре у престоничким кафанама.
Прије рата Тирнанић се дружио са студентима револуционарних склоности. Није био члан, али се знало да је симпатизер револуционарног радничког покрета. Познавао је Кочу Поповића, Иву Лолу Рибара, а дружио се са Веселином Маслешом. Носио је повјерљива писма Комунистичке партије у Париз. Дискретан, никад није питао шта је, али је знао да је то важно и повјерљиво.
Био је један од најпознатијих спортиста који су, заједно са Милутином Ивковићем - Милутинцем подржао акцију о бојкоту Олимпијских игара 1936. године.
Доживио је дубоку старост. Умро је у Београду 1992. у 82. години живота. Данас, једна улица у Београду носи његово име.
Успомену на њега и саиграче оживио је Драган Бјелогрлић у филму „Монтевидео“ који је постигао огроман успјех и освојио публику. Улога Тиркета припала је Милошу Биковићу, кога је она и прославила.
