Авганистанске безбједносне снаге су, иако обучаване и опремане двије деценије, у шта је уложено 83 милијарде долара, капитулирале тако брзо и у потпуности, негдје и без иједног испаљеног метка, што указује да су главни добитници америчких инвестиција - талибани, оцјењује агенција АП у својој анализи.

Не само да су освојили власт, него и америчке залихе оружја, муниције, хеликоптере и другу опрему, наводи та америчка агенција.

Талибани су дошли у посјед модерне војне опреме када су потукли авганистанску армију која није бранила главне градове провинција.

Један амерички војни званичник је у понедјељак потврдио да су талибани дошли до огромне количине војне опреме коју су САД дале Авганистану, што је, како оцјењује агенција АП, посљедица лоше процјене јачине авганистанске војске, као и пропуста америчке војске и обавјештајних служби.

Неуспјех САД да створи снажну авганистанску армију и полицијске снаге, као и разлози њиховог колапса, вјероватно ће бити проучавани у наредним годинама.

Основне ставке су, међутим, јасне и не личе на оно што се десило у Ираку. Војска је била добро и савремено опремљена, али није имала вољу да се бори, наводи АП.

-Не можете све да купите новцем. Не можете да купите лидерство- изјавио је портпарол Пентагона Џон Кирби.

Даг Лут, пензионисани генерал који је помагао у изради стратегије за Авганистан у вријеме Џорџа Буша млађег и Барака Обаме, рекао је да су Авганистанци имали материјалне ресурсе, али да су им фалили нематеријални.

-Принцип рата је сљедећи: морални фактори доминирају над материјалним. Морал, дисциплина, вођство, повезаност унутар јединица су много важнији од броја трупа и опреме. Као спољни играчи у Авганистану, ми можемо да обезбједимо материјалне ресурсе, али само Авганистанци могу нематеријалне моралне факторе- изјавио је Лут.

Са друге стране, талибани који су малобројнији и који имају мање софистицирану опрему и немају ваздушне снаге, показали су се као супериорнија снага.

Америчке обавјештајне службе су у великој мјери потцијениле њихову супериорност. Чак ни када је у априлу предсједник САД Џо Бајден најавио повлачење војске, обавјештајне службе нису предвидјеле да ће талибани тако брзо освојити власт.

-Да нам стратегија није била заснована на нади, схватили бисмо да је брзо повлачење војске сигнал авганистанској армији да је остала сама- поручио је Крис Милер који је пред крај Трамповог мандата био вршилац дужности министра за одбрану.

Стивен Бидл, професор међународних односа на Универзитету Колумбија и некадашњи савјетник америчких команданата у Авганистану, наводи да је Бајденова објава покренула колапс.

-Проблем са америчким повлачењем је тај што је свима послат сигнал да је крај. И прије објаве Бајдена у априлу, авганистанске снаге су губиле против талибана, а када су сазнали да амерички партнери иду кући, импулс да се предају без борбе се проширио као пожар- изјавио је Бидл.

Неуспјеси, међутим, иду још даље и дубље.

САД су покушале да направе кредибилну војску док су се бориле са талибанима, покушавале су да направе ширу политичку основу за формирање Владе у Кабулу и да успоставе демократију у земљи у којој доминира корупција.

Годинама су војни лидери САД негирали проблеме и инсистирали на томе да ће бити успјешни. Други су, пак, слутили да ће се нешто лоше догодити.

Крис Мејсон, професор на Институту за стратешке студије при Војном колеџу, написао је 2015. године књигу "Зашто авганистанске снаге неће издржати".

-Просто речено, САД су већ два пута ишле у истом правцу: у Вијентаму и Ираку и нема разлога да се мисли да ће резултати у Авганистану бити другачији- написао је Мејсон.

Изградња авганистанске војске је била толико зависна од САД да су војници чак и плату добијали од Пентагона. Често је тај новац, као и велике количине горива, одлазио у руке корумпираних званичника који су правили "војнике духове" како би прекрили ненамјенско трошење новца, наводи АП. Од око 145 милијарди долара колико су САД потрошиле на поновну изградњу Авганистана, 83 милијарде долара је ишло на војску и полицију.

САД су потрошиле још 837 милијади долара на борбе у рату који је почео у октобру 2001. године.

Средства од 83 милијарде долара, уложена у авганистанске снаге током 20 година, скоро су двоструко већа од прошлогодишњег буџета за цјелокупне снаге америчких маринаца, закључује агенција.