Анђела Радовић, ученица деветог разреда Основне школе „Пале“ од другог разреда пише поезију и прозу, а за то су „заслужни“ понајвише њени родитељи, који су јој током одрастања куповали разне књиге бајки, басни и пјесмица Љубивоја Ршумовића и Десанке Максимовић.

Анђела у разговору за портал Катера каже да је констатно читање и слушање тих пјесама и лијепих, изабраних ријечи много утицало и мотивисало је да почне и сама да пише поезију и прозу.

- Током школовања добила сам велику подршку моје учитељице Душанке Ћирић која је препознала мој таленат. Имала је увијек времена за моје пјесмице и приче, те ме је изводила пред таблу да своје причице подијелим и са мојим другарима који су ме са уживањем слушали. Поред учитељице, моја наставница Тијана Антонић је вјеровала у мене и уз њену помоћ и подршку успјела сам остварити многобројне побједе на конкурсима ове школске године – каже Анђела за наш портал.

Додаје да ју је сва та подршка подстакла да се пријави на многобројне конкурсе, те и да друге људе упозна са својим стваралаштвом.

На промоцији збирке поезије "Тинејџерске мисли"/Фото: Приватна архива

- Поезију почињем писати тек од четвртог разреда основне школе. Тада се упознајем са озбиљнијом литературом која ми је представљала велику инспирацију. Зато сам ја данас ту, као први пјесник школе и Пала, а ту сам захваљујући свим људима који су ми били „рука на рамену“ током читавог дјетињства  - додаје Анђела.

Каже да јој се инспирација најчешће јавља ноћу, у „празном времену“ између јаве и сна, које користи да размишља о лијепим стварима у којима и проналази разлог за писање.

- За мене кључ доброг живота представља срећа и искреност, те их волим спомињати у мојим пјесмама. Док пишем стихове тад сам најискренија. То је све ипак моја емоција коју везујем за поезију, била она туга или срећа, љубав или мржња, ја све што замислим и напишем – истиче Анђела.

Додаје да су њене пјесме сазидане од емоција које проузрокују људи, те су зато њени познаници, пријатељи, породица и остали драги људи били њена највећа инспирација.

- Што се тиче поезије, имам доста узора, али у цјелокупној књижевности највећи узор ми је Агата Кристи. Она је познати писац крими романа која се прославила упркос томе што је имала дислексију. У њој видим снагу и храброст јер се супротставила свим људима који су јој говорили „не“, те је и сама она рекла „не“ својој „болести“. Могу слободно рећи да ми је она охрабрење и узор у животу – каже Анђела.

Фото: Приватна архива

Она каже да њена збирка поезије „Тинејџерске мисли“ као и свака друга књига садржи „емоције сабијене у стихове“, те да су некада стихови превише кратки, а понекад превише дуги.

- Моја осјећања највише доприносе у стварању пјесама, јер сам у тим годинама гдје се срцем више осјећа него мозгом мисли. Живот чине осјећања, а њих стварају одређени људи. Да ли је та емоција срећа или туга, то се може открити кроз сваку строфу. Као млади пјесник, била сам прилично несхваћена од околине, али морам издвојити личност која је схватила моје поруке и моја осјећања чим ме упознала. То је моја наставница српског језика Тијана Антонић – каже Анђела у разговору за портал Катера.

Анђела истиче да је њена наставница Тамара један од рецензената њене збирке пјесама, али и највећа подршка на многим конкурсима, у који спада и  недавно одржан Међународни конкурс у Београду гдје је Анђела освојила друго мјесто.

- Поред наставнице Антонић, мој таленат за писање  препознала је и професор српског језика Бранка Малинић - Чугаљ која је, као велики познавалац српског језика и књижевности посветила своје вријеме мојим почетничким стиховима и била рецензент поменуте збирке пјесама. Моје пјесме је описала са много лијепих реченица, истовремено дајући ми и смјернице за даље писање – истиче Анђела.

Она каже да је врхунац издавања њене књиге била и жеља за обраћањем читаоцима, јер како она каже,  „онај ко узме књигу у руке постаје пријатељ писца који је ту књигу и написао“.

За њу је свака награда „ново завршено поглавље њеног стваралаштва“, јер јој свака награда представља велику мотивацију и жељу за писање нових пјесама.

- Дипломе и награде су мала ствар у поређењу са усменим похвалама и савјетима. Ипак ја волим учествовати због себе, волим писати приче и пјесме на задате теме, буде ми лакше јер тада не морам пуно размишљати. Побједа је велика ствар коју остварују само најбољи, зато се требамо потрудити око наших дјела. Живот је пун успона и  падова али што се више пењемо на већој смо висини, чим погледамо доле врти нам се у глави, зато главу горе и градимо будућност – истиче Анђела.

Анђела Радовић за неколико дана завршава основну школу, а наредни план је да упише Гимназију друштвено-језичког смјера у Палама, из разлога што воли језике и жели бити полиглота.

- Најбогатији човјек је онај који зна језике. За сада течно говорим енглески, а у учењу њемачког напредујем сваки дан. Велика жеља ми је да научим италијански и руски, те по један скандинавски и један мандарински језик. Можда ми се јави прилика за још неки језик, никад се не зна – истиче Анђела.

Додаје да јој велику страст причињавају путовања и разговори са другим људима на њиховом језику, али истиче да упркос томе, нема намјеру напустити своју државу и Балкан у крајњем случају.

- Не желим да одем далеко од моје породице и желим да помогнем свом народу. Моја највећа жеља је да завршим Драмску академију, смјер сценографије или драматургије. Послије тога бих вољела уписати још један факултет, чисто да осигурам још једно занимање, јер увијек треба имати „план Б“ – оптимистично каже Анђела.

Разговарао: Миљан Рашевић