У унутрашњости Цркве Рођења Пресвете Богородице у Љубињу под стаклом се чувају остаци још три ранохришћанске цркве из периода од 4. до 15. вијека, као и још много покретног археолошког материјала, па овај храм, осим што је национални споменик БиХ, представља и право археолошко благо.

Раде Ликић, публициста из Љубиња, каже да је приликом археолошких истраживања 2014. године откривено да је на овом мјесту постојала црква из 4. до 6. вијека, потом она која је прављена у 12. или 13. вијеку, те из 14. до 15. вијека.

- Ти остаци су сви под стаклом, нађено је доста покретног археолошког материјала, римски стилус, односно писаљка, дубровачки новчићи из 14. или 15. вијека, керамика од праисторије до модерних времена, доста римског античког цријепа, 40 и нешто гробова - навео је Ликић.

Он истиче да је због свега овога Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу једно од најзначајнијих археолошких налазишта у БиХ.

Археолог Ивана Грујић рекла је да досадашња археолошка истраживања показују да је Љубиње значајно средиште у којем се у континуитету врши сахрањивање од римског периода до данашњег времена и зидају цркве, што указује на постојање и насеља из различитих периода.

- Уједно, истраживања у Љубињу показују и колико резултати археолошких ископавања могу да употпуне сазнања која се формирају на познатим историјским изворима, али и на народном предању. На оваквим локалитетима могу се пратити утицаји црквених центара и ширење хришћанства, мисионарска дјелатност на подручју провинције Далмације у римском периоду, као и друштвени и политичко-војни односи на простору Балкана - каже Грујићева.

Она истиче да је посебан значај ових открића у томе што су сазнања о црквеном градитељству пренемањићког периода оскудна и захтијевају систематска мултидисциплинарна истраживања.