Од ветерана спортиста млади би могли пуно да науче, јер када видите људе да су толико посвећени такмичењу, а при томе имају више од 50 година, онда знате да сте у друштву којем су здраве навике у крви. То је прави пут, у овом случају конкретно, ријеч је о краљици спортова.

Професор физичке културе и спорта у СШЦ “Перо Слијепчевић” у Гацку Глигор Кошутић страствени је заљубљеник у фудбал, велике успјехе у родно Гацко доносио је у каратеу, а прославио се у кик-боксу, гдје је прије шест година у ветеранској конкуренцији освојио бронзану медаљу на првенству Европе, а други је био на Балканском купу.

Поново бронзане медаље, овога пута двије, красиће богате витрине овог Гачанина, али сада са Балканског атлетског ветеранског првенства. У атлетици је посљедњих година најактивнији, ту се најкомфорније осјећа.

- На првенству за ветеране на отвореном у Солуну освојио сам двије бронзане медаље. Био је то одличан амбијент на стадиону Ираклиса и ново спортско искуство за мене. Такмичио сам се у бацању диска, кугле и копља, али и први пут у штафети. До трећег мјеста и бронзане медаље дошао сам у бацању копља и балканској штафети која се трчи на 800, 400, 200 и 100 метара, гдје наступају четири такмичара са три измјене - казао је Кошутић за “Глас”.

Припреме за ово такмичење, као и сва претходна на којима је овај угледни професор наступао обавио је у родном граду. Тих, скроман и миран, све док не почне такмичење, гдје проради жеља и воља за успјехом, поново је показао величину. Некада покаже способности које се косе и са реалношћу.

- Нисам имао спектакуларне услове за припрему за ово такмичење. То је заправо импровизација свега онога што имамо, уз застарјеле справе и ружно вријеме, форму сам брусио на помоћном стадиону у Гацку - истакао је Кошутић.

Ни повреде га нису спријечиле да направи велики резултат.

- Ово је велики резултат ако све узмемо у обзир, јер сам имао и повреду рамена, на крају сам се вратио са двије медаље и презадовољан сам. Под заставом Србије чији грб носим с великим поносом осјећам се одлично, а наша земља је на крају била трећа у укупном поретку свих репрезентација - рекао је Кошутић.

Десетак такмичара, прича Кошутић, било је у свакој дисциплини, а међу њима и позната имена у краљици спортова. Поручује да је част наћи се у таквој конкуренцији, али и одмјерити снаге са атлетичарима из свих земаља Балкана.

- Никад јача конкуренција као овог пута није била, у свакој дисциплини имали смо балканског или европског шампиона, што довољно говори о самом квалитету првенства. Наступао сам у категорији од 50 до 55 година и увјерио сам се да није ништа слабија категорија ни резултати од они мало млађих - рекао је Кошутић, додавши да су на такмичењу учешће узеле и неке репрезентације ван конкуренције као што су Норвешка, Шведска и Финска.

Ако се за једног спортисту може рећи да је поливалентан, онда је то управо Кошутић. Здрав начин живота, константан тренинг од којег не одустаје ни у шестој деценији живота, сврставају га у ред људи од којих је потребно тражити савјет, али и од кога се у првом реду може пуно научити, било који спорт да је у питању.

- Већином се људи опредијеле за само једну дисциплину. Мени је много ближа та свестраност. За све то потребно је да имате пуно љубави, да будете посвећени и да радо идете на тренинг, а све то уз подршку породице много је лакше - казао је Кошутић.

Он апострофира и велики проблем, посебно у малим мјестима, а то је да талентована дјеца немају адекватне услове за тренинг.

- Имамо потенцијал и таленат, али најчешће у малим срединама остану ускраћени за подршку. Најчешће све то остане само на обећањима. Морамо да имамо атлетске стазе, добре тренере и реквизите ако желимо да правимо добре резултате и будемо конкурентни. Само на бази ентузијазма не можемо да очекујемо озбиљне резултате - додао је Кошутић.

А Кошутићи су права спортска породица. Резултати су им најбољи репер, а његов син Чедомир прошли викенд био је најбољи на такмичењу младих шахиста поводом славе општине Љубиње.

- Чедо је у Љубињу био најбољи на такмичењу младих шахиста. Изузетно је посвећен, обожава шах и не може ниједан свој дан замислити без њега. Ужива једноставно у томе је пронашао себе - додао је Кошутић.

Балканско првенство у Солуну био је једно од многобројних такмичења гдје је Глигор Кошутић прославио свој родни крај, али и цијелу Републику Српску обучен у дрес Србије. Док је оваквих педагога и професора, омладина има од кога на научи оно најбоље. Да да све од себе и побиједи, прво себе, а онда и ривале.

Близу злата

Своје раскошне атлетске способности Кошутић је доказао и на дворанском првенству у словеначком Новом Месту у првом дијелу сезоне, гдје је освојио четири медаље на окупљању најбољих балканских атлетичара ветерана.

- То је било изузетно јако такмичење на почетку године. Био сам близу да се окитим и златном медаљом у дисциплинама кугла и диск. Свакако да ми је и то такмичење помогло да направим овакав резултат у Грчкој - истакао је Кошутић.

Пише: Милош Васиљевић