Баклава, посластица која се појављује у бројним облицима и укусима и омиљена је у многим дијеловима свијета.

Воле је на Медитерану, Блиском истоку и на Балкану па је сасвим разумљиво да је својатају многи народи, међу којима су најгорљивији Грци, Турци, Босанци и Херцеговци, Албанци, Арапи, Јермени, Бугари, Македонци.

Баклава је колач оријенталног поријекла који се прави слагањем јуфке танко развијеног тијеста, у неколико, обично десетак и више слојева између којих се додаје смјеса мљевених ораха и наизмјенично ситно рибаног тијеста тирита. Реже се на комаде који су слични ромбу. Послије дужег печења на ниској температури заљева се агдом (слатком водом). Агда је кувана смјеса воде и шећера.

Баклава је традиционално јело на Балкану, као и на Оријенту. Сматра се да поријекло има из Јерменије, али због многобројних варијација, постоје претпоставке да потиче из Арабије, као и из Грчке. Баклава се у Босни и Херцеговини традиционално сматра колачем за посебне празнике, те је Бошњаци припремају за Бајрам, док је Хрвати и Срби, у дијеловима средње Босне, Посавине и Славоније, припремају за Божић.

Ипак, чињеница је да су кроз вијекове у настајању баклаве своје прсте имали многи народи па су први који су уживали у прабаклави, хљебном тијесту са сјецканим орасима преливеним медом, били Асирци, док су први револуционарни корак у њеном настајању начинили стари Грци, који су обично тијесто замијенили много финијим и тањим. Надаље, Јермени су сирупу за баклаву додали ароматичне зачине клинчић и цимет, који су били прихваћени и у кухињама Балкана, а Арапи водицу руже и кардамом.

На срећу свих оних који воле баклаву, у 15. вијеку су се спремања ове посластице прихватили и највећи свјетски освајачи Турци, који су је довели до савршенства и претворили у компликован десерт за који је осим најфинијих састојака требало имати талента и умијећа па је било све само не једноставно приправити је.

У периоду Османског царства већ ионако танко тијесто постало је толико танко да се кроз њега требало јасно видјети па су баклаву могли испећи само истински мајстори свог заната, а баклаву су у то вријеме могли приуштити само најбогатији - султани, паше и везири.

Тада, по састојцима скупа и по изради савршена, баклава је била ствар престижа и доказ отмјености дома па су се богате породице такмичиле чија ће баклава имати више слојева необично танког тијеста.

Баклава је била толико важна да се прије печења носила газди на увид, а он је њен квалитет испитивао златним новчићем, односно ако утиснути златник није успио проћи кроз слојеве тијеста и досегнути дно лима, баклава је била савршено спремљена па је и новчић завршио као награда у џепу посластичара.

Наравно, највјештији мајстори, који су били у стању тако танко развући тијесто да понекад и 40 листова није било дебље од латице руже, радили су у дворским кухињама па су баклаве које су се пекле за султана имале и више од 100 слојева тијеста.

Као десерт достојан само непца најмоћнијих и најбогатијих, баклава се обавезно пекла поводом свих важних догађаја - породичних, вјерских и државних.

За вријеме своје владавине султан Сулејман Величанствени (1520 - 1566) увео је посебну церемонију знану као парада баклава, у току које су петнаести дан светог мјесеца рамазана његовим војницима, јањичарима који су у свечаној живописној поворци долазили на двор, дијељене баклаве које су се посебно за њих пекле у дворској кухињи.

Занимљиво је да је у Турској баклава, као врло отмјен и скуп десерт, све до 19. вијека била резервисана само за јако богате, док су је остали јели само у изузетним приликама па не чуди да се изрека "Нисам довољно богат да једем баклаву сваки дан" задржала до данас.

Састојци:

- 1 килограм готових јуфки (кора) за баклаву,

- 900 грама мљевених ораха,

- 100 грама крупно сјецканих ораха,

- 150 грама шећера,

- 250 грама путера и 100 мл уља.

- прелив: 1 килограм шећера, вода и лимун.

Припремите прелив - сипајте шећер у лонац и прелијте га водом (да воде буде два прста изнад шећера).

Кувајте око 20 минута на јачој ватри, може и мање, прелив не смије да буде превише густ. Густина треба да буде између сирупа и воде. У скуван прелив додајте лимун исјечен на кришке. Оставите да одстоји, јер прелив мора добро да се охлади прије него што се њиме прелије баклава.

Припрема баклаве - Исјећи коре по мјери тепсије у којој ће се баклава пећи. Истопити путер на лаганој ватри, пазити да не промијени боју и промијешати га с уљем. У тепсију прво ставити три коре које треба премазати путером и уљем (нека ова смјеса буде топла, то ће дати хрскавост кори), па на прве три коре ставити све сјецкане орахе. Преко ставити двије коре, па намазати смјесом од путера и уља (можете смјесу да ставите и на сваку кору), па посути мљевене орахе, које сте претходно помијешали са 150 грама шећера. Понављајте поступак док не потрошите материјал.

На крају, баклаву покријте са три коре и то тако што сваку, након стављања, премажете путером, осим посљедње.

Прије сјечења, притисните баклаву длановима и изравнајте све. Баклаву потом сијеците у облик дијаманта.

Пећи баклаву - Ставите у рерну, прво десетак минута на 190 степени, док не добије свијетло смеђу боју, а онда 45 минута сушите на 150 степени. Ако вам се учини да ће бити превише тамна, покријте је алуминијском фолијом и наставите да печете.

Провјерите да ли је печена тако што ћете виљушком размаћи баклаве и погледати да ли је и дно печено. Врућу баклаву залијете хладним преливом и притисните тепсијом  да би се коре изравнале. Баклава не би требало да буде притиснута дуже од десет минута. Баклава је најбоља кад одстоји дан или два, на хладном мјесту.