У породици Балорда из живописног села Љешева које се налази између Илијаша и Високог у Средњој Босни се већ генерацијама рађају добри фудбалери.
Овај фудбалски крај је изнедрио велики број познатих фудбалских имена међу којима Брана Балорду који је наступао за велики број клубова са овог подручја , потом Брановог сина Срећка, он је након успјешне фудбалске каријере сада тренер у Шведској , на правом путу да превазиђе деду и оца је млади , талентовани Стефан Балорда , тек недавно је напунио десет година, а већ је својим наступима скренуо пажњу на себе.
Породица Балорда је прави примјер старе изреке да „ивер не пада далеко од кладе“ , а како тренутно ствари стоје млађани Стефан већ обећава да ће постати расни голгетер какви су му били и најближи сродници.
-Тренирам од своје пете године, почео сам у фудбалској школи FC Vega 2016 године, тако да мој фудбалски напредак траје већ више од пет година . Фудбал ми је од рођења опсесија, једноставно из такве сам породице гдје је све везано за најљепшу споредну ствар на свијету. Играм углавном у офанзиви као нападач , кажу да добро користим подједнако лијеву и десну ногу , добар сам у скок игри и солидно се сналазим у игри главом. Изгледа да нам је то у генима јер су деда и отац били прави голгетери – истиче млади Балорда.
Након што је годину дана провео у FC Vega , Стефанови наступи нису остали незапажени . Скаути шведског прволигаша Хамарбија су остварили контакт и прекомандован је у омладинске погоне овог реномираног клуба.
-У почетку сам тренирао са П 11 - 16 генерацијом омладинаца Хамарбија, потом сам прекомандован у Академију овог клуба гдје сам провео једну сезону. Ипак схватио сам а у договору са мојим оцем Срећком који је један од тренера у Хамарбију П 11-16 да у том саставу имам више простора за напредовање и вратио сам се у старо јато. Сада играмо прву омладинску лигу Шведске и потпуно сам задовољан својом игром и наступима , добијам похвале које пријају и дају ми додатни мотив за напредовање. Уз све то добро ми иде и школа одличан сам ђак , уз тренинге имам времена за дружење, а у свему имам велику подршку родитеља мајке Дијане и оца Срећка.
Добри наступи младог Балорде се прате , већ је у биљежници селектора омладинских селекција Шведске али његова је жеља да једног дана буде члан и репрезентације Србије.
-Већ сам био на пар кампова гдје се окупљају млади талентовани играчи из цијеле Шведске. Фудбал у овој дивној земљи је у експанзији , има доста младих потенцијалних фудбалера. Рођен сам у Шведској, али волим Републику Српску и Србију . Велика ми је жеља да у будућности постанем члан једног од познатих свјетских фудбалских великана, а свакако и најдраже ми репрезентације Србије - закључио је млади Балорда коме се предвиђа лијепа фудбалска будућност
Балорде су били чланови великог броја клубова, углавном су играли унападу и били страх и трепет за противничке мреже.
Деда Бране , расни центарфор је носио дрес височке Босне, док је овај клуб био друголигаш бивше заједничке државе, потом је наступао за Борац из Чекрчића, Младости из Жупче и какањски Рудар. По завршетку ратних дешавања на овим просторима пут га је одвео у Рогатицу гдје је био тренерМладости. Тренутно живи у Великој Обарској код Бијељине.
Брано Балорда, доњи ред, трећи са лијеве стране, Клуб Партизан Љешево, некада 1960-тих
Брано Балорда
Отац Срећко је такође био класични шпиц играч, прве фудбалске кораке направио у Борцу из Чекрчића, потом играо за омладинце Слободе из Љубинића. Након ратних дешавања је био члан рогатичке Младост , добрим играма је скренуо пажњу и отишао у Србију, наступао је за АIK из Бачке Тополе ,ČSК из Челарева и Војводину из Товаришева. Потом се вратио у Републику Српску и играо за Модричу, а онда и за федералног прволигаша Кисељак.
Интернационалну каријеру је градио у Шведској, прво у Асириски, затим Топкапију, Сирјански, Васалунду , FC Vega, био је омладински репрезентативац Републике Српске. Пред младим Стефаном је свијетла фудбалска будућност и вјерује да ће бити досљедан наследник деде и оца.