На данашњи дан 1684. године, у борби против Турака, погинуо је прослављени српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић. Уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића, остао је упамћен као један од најомиљенијих јунака српске народне ускочке епике.

- Био је заиста храбар војник, скроман и некористољубив војвода, својство на које се врло ријетко наилази код овог народа...

Кад би му успјело да што узме, све би подијелио међу војнике, који су га стога вољели, поштовали и слушали исто онолико колико су га се Турци бојали - записао је млетачки провидур Леонардо Фосколо.

Када се родио Вук Мандушић није познато, као што се поуздано не зна ни мјесто његовог доласка на свијет - највјероватније је ријеч о Далматинској Загори, а најбољи "кандидат" је мјесто Рупе, код Скрадина.

Алтернативне хипотезе су оне према којима води поријекло из Велестова, код Цетиња, или македонског Тетова.

Ондашњи извори називају га Морлаком, што је ријеч изведена из италијанске ријечи "morlako" и латинске "morlahus", са значењем "Црни Власи".

Власима је називано хришћанско, махом православно становништво БиХ, Далмације и Крајине.

Власи су Срби, мада је отворено питање како су они тада сами себе етнички одређивали јер садашњи доживљаји нација нису постојали прије 19. вијека.

Вук Мандушић био је главни командант морлачке војске, један од најистакнутијих харамбаша у Далматинској Загори који се борио против Османског царства у Кандијском рату.

Он је један од чувених јунака српске епске поезије. Петар II Петровић Његош овјековјечио је Вука Мандушића у "Горском вијенцу".