Деветнаестогодишњи Бањалучанин Павле Ђурић, који се након неколико дана неизвјесности из Израела у ком букти рат вратио у родну Бањалуку, изјавио је да никада неће заборавити витлејемско небо у пламену, сирене и страх који је у минуту прекрио Свету земљу.

Њега и његове школске другове из Нишке Богословије Кирила и Методија ни у једном моменту није напустила вјера да ће се све завршити добро, али да им није било ни свеједно ни лак, каже Ђурић.

- Били смо у Витлејему у хотелу. Устали смо рано ујутро на доручак и видјели смо ракете како лете по небу и онда што смо дуже чекали било је горе и горе. Гдје год да смо погледали видјели смо облаке дима. Чуле су се експлозије ракета - рекао је он.

Пошто се Витлејем налази на палестинској територији група од 120 ходочасника међу којим је био и Ђурић, морала је да се пробије до израелског дијела и аеродрома у Тел Авиву.

- Трудили су се они да ми то све избјегнемо, али свуда около је била војска. Успјели смо да побјегнемо. Већ су почели да затварају те излазе. Да се нисмо извукли остали бисмо заробљени - рекао је он.

Ђурић каже да су на аеродрому у Тел Авиву имали интернет и стално били на вези са епископом нишким Арсенијем који није спавао цијелу ноћ како би им организовао повратак, али да је неизвјесност била велика.

- Чекали смо на лет пуних 30 сати. Три пута је одгађан. Сат времена пошто смо узлетјели гађали су и аеродром. Богу хвала вратили смо се кућама - рекао је Ђурић кога су у бањалучким Дервишима дочекали родитељи, брат и двије млађе сестре.

Он, међутим каже да његов повратак није и крај бригама за ову породицу јер су на ратном подручју остале његова тетка и бака по мајци, које су у Израел отишле преко британске агенције јер тетка живи у Лондону.

- Молимо се да се и оне склоне и да се мир врати - рекао је Ђурић.