Универзитет у Источном Сарајеву средином овог мјесеца прославио је 31 годину постојања и рада, а на свечаној академији поводом годишњице додијељена су разна признања и захвалнице појединцима који су у протеклом периоду помагали развој Универзитета, те онима који су остварили успјехе.

Један од оних који на најбољи начин промовише Универзитет, али и Електротехнички факултет у Источном Сарајеву је свакако продекан за науку и предузетништво овог факултета проф. др Младен Бањанин, један од добитника признања.

Наиме, признање за остварене посебне резултате у научно-истраживачком раду у 2022. години додијељено му је за научни рад под насловом „Experimental Registration and Numerical Simulation of the Transient Overvoltages Caused by Single Phase Intermittent Arc Earth Fault in 35 kV Network With Isolated Neutral“, објављен у америчком научном часопису „IEEE Transactions on Power Delivery“, а за портал „Катера“ открива да је то сам врх у његовој стручној области.

Осим тога, ово је и први научни рад аутора са Електротехничког факултета у Источном Сарајеву објављен у неком од престижних „IEEE Transactions“ часописа од обнове рада овог факултета 1993. године.

- Овај часопис се налази у цитатној бази „Web of science“ и вреднован је као врхунски међународни научни часопис. Уједно је најпознатији, најцјењенији и најбољи од свих часописа у којима ја, као неко ко се бави електроенергетиком, односно техником високог напона, могу да објављујем резултате својих истраживања – рекао је он.

Фото: Фејсбук

Истиче да је идеја о писању рада поникла од сарадње са привредом 2015. године, када их је компанија „Елнос“ из Бањалуке контактирала ради рјешавања одређеног техничког проблема који су имали на Хидроелектрани „Бочац“.

Руководилац теренских истраживања био је Бањанинов тадашњи ментор професор Милан Савић и оформљен је мањи тим, међу којима је био и Бањанин, који је урадио мјерења.

- Дали смо им сугестије како да ријеше проблем и ту су се активности зауставиле. Испитивања су урађена на инжењерском нивоу, али су остале одређене нејасноће које су захтјевале детаљнију анализу. Због недостатка времена нисам се даље бавио том врстом истраживања, до појаве корона вируса у прољеће 2020. године, када сам се присјетио тих резултата и испитавања – прича наш саговорник.

У јесен те године одлучио се детаљније позабавити резултатима добијеним на тадашњим мјерењима. Убрзо је, како објашњава, схватио да у специјализованим софтверским пакетима не може да репродукује те резултате, да недостају неке „коцкице“.

- Тада сам отишао у лабораторију за високи напон, коју имамо на нашем факултету, и вршио сам одређена, доста сложена мјерења како бих анализирао физичку позадину процеса који смо ми анализирали. Ми смо тада, уствари, анализирали пренапоне у 35 kV електродистрибутивној мрежи са изолованом неутралном тачком, а који су посљедица интермитентног горења електричног лука. Испоставило се да се мора развити модел електричног лука са малом и дисконтинуалном струјом, да се та врста електричног лука адекватно моделује како би се кроз прорачуне могли добити резултати који одговарају мјерењима – објашњава Бањанин.

Бањанин је, уз помоћ ментора и коаутора професора Савића, развио наведени специфични модел електричног лука.

- Тај модел је инкорпориран у специјалистички софтверски пакет EMTP-ATP и у њему смо извршили нумеричке прорачуне и успјели смо да добијемо таласне облике пренапона који су, практично, идентични онима које смо мјерили на терену. То је потврдило тачност нашег модела система и модела електричног лука. Добијен је један комплетан, квалитетан научни чланак који описује лабораторијска испитивања природне појаве, реална мјерења на терену, те нумерички модел тог система који је реализован у специјализованом програмском пакету – рекао је он.

Фото: Уступљена фотографија

Према његовим ријечима, испитивања су трајала око пола године, након чега је рад послан на рецензију, која је била врло озбиљна. Додаје да су рецензенти питањима и коментарима дали допринос и натјерали га да још дубље уђе у анализе и процесе. Рад је у љето 2021. године објављен у електронској верзији, а наредне године је штампан.

Бањанин наглашава да је објављивање овог рада, као и многих других, доказ да се на овом факултети школују квалитетни кадрови, као и да факултет посједује изузетно квалитетну лабораторијску опрему, истичући да је једна од најбољих на просторима бивше Југославије.

- Факултет има сопствени кадар, са неколико еминентних професора са других факултета који долазе и дају свој допринос развоју науке. Имамо колеге које се активно и врло квалитетно баве науком, а истакао бих проф. др Мирјану Максимовић, која је међу два одсто најцитиранијих научника у свијету – рекао је он.

Подсјетио је и да Електротехнички факултет организује Међународни научно-стручни симпозијум „Инфотех Јахорина“, као и да се радови објављени на „Инфотеху“, могу објавити и у бази „IEEE Xplore“, а аутоматски се преузимају и бивају препознатљиви и у „SCOPUS“ бази међународних научних радова. То, уз допринос других чланица Универзитета, побољшава позицију Универзитета на међународним ранг-листама универзитета.

- Такође, од 2017. године, Електротехнички факултет издаје часопис „International Journal of Electrical Engineering and Computing“ са два издања годишње. Реализовано је много научних и стручних пројеката, међу њима и европских пројеката, са којих добијамо значајна искуства, али и опрему. Осим тога, многи наши наставници и сарадници ишли су на престижне европске универзитете, са којих су донијели нове праксе и знања – набројао је он, како каже, само неке од активности на Електротехничком факултету.

Фото: Уступљена фотографија

Један од проблема са којим се овај факултет сусреће јесте, како објашњава Бањанин, неадекватна подршка научном раду од привреде.

Наводи да је важно да привреда и држава увиде значај подршке Универзитету и да се тај проблем системски ријеши.

- За техничке факултете, сарадња са привредом је изузетно значајна. За бављење науком потребни су реални проблеми. Постоје државне институције, као што је „Електропривреда“ и њене чланице, са којима би сарадња могла бити боља. Могли бисмо, сигурно, за много мања финансијска средства од других компанија, да покушамо ријешити проблеме које имају на терену. На тај начин бисмо и ми усавршили образовни и научни процес на нашем факултету – рекао је он.

За крај нашег разговора, Бањанин додаје да је Универзитет у државном власништву, те да је природно да се успостави сарадња са компанијама у државном власништву.

- Потребно је кренути од мањих и једноставнијих проблема како би се успоставило повјерење. Ми бисмо кроз своје активности, знање и професионализам доказали да заслужујемо много више – поручио је он.