Градоначелници, министри, посланици, делегати, предсједници ентитета и влада и чланови Предсједништва БиХ на страначке скупове долазе у службеним аутомобилима, на отварању путева плаћених из буџета позивају грађане да гласају за њих и партију, и никад не знате гдје престаје државник, а почиње страначка личност.
То је појава коју стално гледамо у РС и БиХ, нарочито у вријеме званичне предизборне кампање, када злоупотреба јавних, републичких или државних добара у страначке и личне сврхе постаје масовна и очигледна. На то није имуна ниједна партија, ниједан политичар и важи само једно правило – онај ко има више власти има и веће могућности за злоупотребу. Таква појава не престаје ни након избора, али тада престану силни захтјеви да се ова обаст напокон законски уреди у БиХ, и тако у круг.
Зато је портал Српскаинфо, не чекајући нову кампању, питао политичаре да ли је нешто могуће урадити на том пољу.
– Ако постоји политичка воља, свакако да може. Било би јако значајно медијски промовисати основне пинципе политичког дјеловања и раздвајање, колико је максимално могуће, политичког од јавног. Али, питање је када ћемо уопште доћи у ситуацију да расправљамо о Изборном закону у тој форми. Међутим, могуће је и кодексом дефинисати основне принципе, чак би и политичке партије у одређеном смислу могле о таквом начину дјеловања да размишљају – каже за Српскаинфо дугогодишњи парламентарац СНСД Лазар Продановић.
миПризнаје да постоје ситуације у којима је тешко раздвојити страначко од јавног, као што је долазак штићених личности на неке скупове, али да то не смије да буде оправдање да се ништа не уради.
– Такође, сматрам да би било значајно скратити кампању, чиме би било мање могућности у смислу злоупотреба, а истовремено озбиљно раузмишљати о спајању општих и локалних избора. У отвореним листама кључне су личности, њихова појединачна снага. Али, одређене предности имају и они који обављају значајне функције у јавном животу, поготово у извршној власти – тврди Продановић.
У међувремену, ова тема је актуелна и у сусједној Србији, гдје опозиција пријети да ће бојкотовати изборе уколико се не поправе изборни услови. У том контексту, Влада је изашла у сусрет тако што је усвојила закључак којим се члановима Владе и другим именованим и постављеним особама, директорима, забрањује да користе јавне скупове, које имају у својству фукционера, за промоцију политичке странке, да промовшу свој изборни програм и да позивају грађане да гласају за њих. Такође, не смију да користе просторије, аутомобиле или инвентаре држаних органа и институција за потребе политичке партије.
– Александар Вучић је паметан, насупрот наших погубљених политичара који су се дали само у пљачку буџетских средстава. Док је СНСД на власти, овако бахат и насилан, ништа се не може промијенити – коментар је Миладина Станића, шефа Клуба посланика СДС у НСРС.
Ивана Корајлић из Транспаренси интернешнел БиХ сматра да ову област треба уредити кроз Изборни закон БиХ или Закон о финансирању политичких партија. Подсјећа да је ова организација давно слала препоруке бившој радној групи за реформу изборног законодавства, али да је расправа увијек бјежала у другу страну.
– Ограничење расподјеле јавних ресурса у страначке сврхе треба проширити не само на тих мјесец дана колико траје кампања, већ и на период од расписивања избора. Да се иде на ограничење запошљавања у смислу да не смије ићи преко просјека у неизборној години, да се ограничи расподјела донација и увођење обавезе институцијама да у том периоду редовно објављују финансијске картице гдје, коме и како дају новац. Исто тако, ограничења треба да се односе на јавне набавке и начин њиховог планирања, јер је обичај да се то оставља за период прије избора. Да не говорим о кориштењу службених возила, институција. То је кључно за било какво осигурање слободних избора – каже Корајлићева за Српскаинфо.
Због непостојања оваквих и сличних ограничења, додаје, странке на власти се не боје губитка избора јер знају да ће увијек осигурати подршку оних који су запослени у јавном сектору, оних које ће тек да запосле, кроз извлачење новца у јавним набавкама који се касније користи за куповину гласова.
– Отворено се на предизборним скуповима говори да се подстицаји дају да би се за неког гласало, што је чак и кривично дјело “притисак на бираче”, али то нико не жели да процесуира. Једина ограничења која тренутно имамо односе се на медије – закључује Корајлићева.
Посланик у Клубу СДС у Народној скупштини Небојша Вукановић сматра да би у рјешавању овог проблема требало „почети с врха“.
– Ако се то уради, ако људи који су на челу најважних институција, премијери, предсједници, министри изврше деполитизацију институција, онда се може очекивати напредак. Нажалост, држава је постала заробљена, институције се дијеле као плијен, контролишу је партијски апаратчики, који некажњено раде шта хоће. Шта год да ураде штити их партија. Дакле, за спрјечавање злоупотребе јавних средстава у страначке сврхе је неопходна политичка воља. Ова држава ће се опоравити када се буду бирали најбољи, када се изврши деполитизација и професионализација институција и када се напокон за неко радно мјесто, фукцију или било шта друго не буде гледала партијска књижица већ нечија способност, образовање и углед – закључује Вукановић.