Предузетници и занатлије у Републици Српској, али и цијела наша привреда, очекивали су да ће њихове бизнисе ове године, колико-толико, да спасе дијаспора на љето.

Међутим, њихова подршка је изостала, а поједини предузетници биљеже пад промета и до 60 одсто.

Званични подаци Пореске управе Републике Српске потврђују оно што се дешава на терену, па је тако укупан промет у малопродаји Републике Српске претходног мјесеца мањи готово за трећину, тачније за 31 одсто у односу на исти мјесец прошле године.

У јуну је промет био мањи за око 9,2 одсто у односу на шести мјесец прошле године, односно, промет у јуну прошле године је био око 634,9 милиона КМ, а у јуну ове године 575,9 милиона КМ.

У седмом мјесецу лани је износио 847,9 милиона, а прошлог мјесеца око 584,3 милиона марака.

Јовица Братић, предсједник Занатско-предузетничке коморе Републике Српске, за "Српскаинфо" каже да је највећи проблем изостанак дијаспоре.

– Викендом иначе долазе из Словеније па купују робу, а сада их нема. Нема ни масовног доласка наше дијаспоре на љето који овде потроше поприлично новца – каже Братић.

С друге стране, мања је куповна моћ грађана Републике Српске.

– Свака мања криза се на нас рефлектује, а ово је глобална криза. Ми живимо од плате до плате, од мјесеца до мјесеца. Довољно је да грађани не приме једну плату и ми смо готови – оцјењује Братић и додаје да је промет код предузетника и занатлија смањен од 30 до 60 одсто.      

Зато су већ, како каже, неке предузетничке радње затворене.

– Искрено верујем да неће бити масовног затварања радњи. Нека послујемо на нули, па и са малим губитком, само да не буде отпуштања радника – објашњава Братић.

Каже да су добили од Министарства привреде подршку у захтјеву према Регулаторној комисији за електричну енергију да електричну енергију плаћају као домаћинства а не индустрија.

– То би нам било велико олакшање у пословању – истиче Братић.

Признаје да је новчана помоћ Владе РС била од пресудног значаја, а поручује да је таква врста подршке потребна и даље.

Марко Ђого, професор Економског факултата Пале, за "Српскаинфо" каже да подаци о значајно смањеном промету у јулу доказују колико дијаспора код нас троши иначе љети, односно када масовније долазе.

– Значи, то је неких 20 одсто потрошње у јулу која је изостала ове године. Дакле, у јулу нису враћене оне рестриктивне мјере из марта и априла па наши грађани нису могли да купују. Једноставно, нема дијаспоре. То је уједно и лоша вијест знајући каква је код нас структура пуњења буџета – објашњава Ђого.

Иначе, буџети у цијелој БиХ се највише пуне од ПДВ, односно од прихода од индиректних пореза.

Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста RS SWOT, сматра да смо у јуну трошили више пара него у јулу зато што је била боља епидемиолоша ситуација, мјере су релаксиране и завладао је оптимизам међу људима. 

– Међутим, убрзо се епидемиолошка ситуација погоршала па је завладао песимизам међу потрошачима – оцјењује Грабовац.

И он је сагласан да је на пад промета утицао недостатак дијаспоре.

– Вјероватно су ово два главна разлога, а за остало је потребна анализа – истиче Грабовац.

Истовремено, смањени су приходи од индиректних пореза, па је тако у седам мјесеци ове године прикупљено четири милијарде и 121 милион КМ. То је мање за 437 милиона КМ или 9,6 одсто у односу на исти период прошле године.

Управа за индиректно опорезивање је у седам мјесеци привреди вратила 730 милиона КМ, што је за 152 милиона КМ мање у односу на исти период лани.

Само у јулу је прикупљено 679 милиона КМ индиректних пореза, што је за 69 милиона КМ мање у односу на јули прошле године.