Из Службе за послове са странцима (СПС) су рекли су да проводе појачане активности на депортовању миграната у њихове матичне земље или у оне из којих су дошли у БиХ у складу са споразумом о реадмисији. Сходно томе, из БиХ је у овој години протјерано 530 миграната.

Даље су навели да је у имиграциони центар на подручју БиХ смјештено 430 миграната који су остварили укупно 16.428 корисничких дана. Осим тога, из Службе за послове са странцима су додали да проводе потребне мјере и активности над мигрантима који су починили кривична дјела.

То подразумијева доношење рјешења о протјеривању и стављањем под надзор у имиграциони центар или један од прихватних центара

– Као услов за извршење рјешења о протјеривању и депортацију мигранта у матичну земљу је утврђивање његовог стварног идентитета. У 99 одсто случајева мигранти немају документе на основу којих би се утврдио њихов идентитет те приликом регистрације дају лажне податке (име, презиме, датум рођења, држављанство) што додатно отежава цјелокупан поступак. Додатни проблем је несарадња земаља поријекла у поступку утврђивања идентитета. Дакле без утврђеног идентитета, мигранти, странци се не могу удаљити из БиХ – појаснили су из Службе за послове са странцима (СПС) за Кликс.

У протеклом периоду, Служба за послове са странцима је упутила преко 1.100 захтјева за утврђивање идентитета странаца амбасадама земаља поријекла, те још 3.000 ургенција због неодговорених захтјева за провјером идентитета. Како су навели, наведени подаци јасно упућују да је поступак утврђивања идентитета изузетно сложен и дуготрајан.

– Од почетка 2020. године регистровали смо 15.239 мигранта и издали 1.071 рјешење о протјеривању. Имиграциони центар има 100 мјеста те је у протеклом периоду озбиљно девастиран због чега су му капацитети додатно смањени. Сходно томе, евидентно је да се у њега не могу смјестити све особе којима је издато рјешење о протјеривању. У имиграциони центар се смјештају они који могу представљати пријетњу по сигурност БиХ, починиоци тезих кривичних дјела те особе за које су се стекли услови за удаљење из БиХ – додали су из СПС.

Из СПС су се осврнули и на мигранта из Марока, за којег се утврдило да није осумњичен за убиство у Отесу, али је условно осуђен на четири мјесеца затвора због посједовања и омогућавање уживања опојних дрога.

Како су навели, СПС је прошле године регистровала и биометријски обрадила наведеног мигранта, привела га и изрекла му мјеру протјеривања.

– Како именовани нема утврђен идентитет, није се могла извршити мјера протјеривања те је стављен под блажу мјеру надзора у ППЦ Ушивак, отвореног типа. БиХ нема закључен споразум о реадмисији са државом Мароко, најближа амбасада Марока се налази у Загребу, која признаје дактилоскопске узорке само на обрасцима државе Мароко, што процес идентификације чини додатно отежаним и сложеним. Напомињемо и то да Служба даје значајан допринос у расвјетљавању кривичних дјела за које се основано сумња да су починиоци мигранти – поручили су из СПС.