Европска комисија препоручила је Европском савјету, врховном тијелу ЕУ састављеном од шефова држава и влада, да наредне седмице одобри кандидатски статус Украјини и Молдавији, а да за Грузију потврде европску перспективу, рекла је Урсула фон дер Лејен, предсједница Европске комисије.

Истовремено, како је на истој прес-конференцији рекао Оливер Вархеји, европски комесар за проширење, Европска комисија неће препоручити Савјету да одобри кандидатски статус за БиХ, јер земља није испунила реформе које су садржане у Мишљењу из 2019. године, а посебно у 14 кључних приоритета из тог документа.

- Ми и даље чекамо да БиХ испуни те реформе. Ако бисмо поново преговарали о условима који су били јасно постављени, онда би то значило да попуштамо, а то не желимо радити - рекао је Вархеји.

Истовремено, како је рекао,  нема промјена када је у питању Сјеверна Македонија, односно због блокада из Бугарске, неће моћи почети преговоре о чланству.

- Нема преговарачког оквира, него има потпуни застој у Софији због унутрашње политике у тој земљи због које је у питању кредибилитет ЕУ - рекао је Вархеји.

Што се тиче Украјине, Фон дер Лејенова је истакла да је земља усвојила Споразум о стабилизацији и придруживању 2016. године и да је од тада Украјина усвојила 70 одсто правне стечевине ЕУ. Ако је овај податак тачан, то значи да је Украјина од 2016. до данас направила већи напредак ка ЕУ него што је БиХ, којој је, подсјећања ради, требало осам година да усвоји Споразум о стабилизацији и придруживању.

И не само то, с обзиром на то да су Марсеј Поповски, вршилац дужности генералног директора у Директорату за проширење Европске комисије, и Јохан Затлер, специјални представник ЕУ у БиХ, прошле седмице потврдили да је БиХ у посљедњих годину дана назадовала на свом европском путу.

И Фон дер Лејенова је на прес-конферецији рекла да су „неке земље" у процесу проширења назадовале и да су враћене уназад кад је преговарачки процес у питању, односно да су још удаљеније од кандидатског статуса, из чега се може јасно ишчитати да је мислила на БиХ, иако је није поменула.

Што се тиче Украјине, рекла је да је та земља од 2016. усвојила антикорупцијску легислативу, олакшала грађанску партиципацију и напредовала у борби против корупције, иако је 2018. и 2019, како је истакла, дошло до назатка који је касније коригован.

Из свега што је речено, може се рећи да ће за БиХ критеријуми бити још строжи, јер Европска комисија жели да демонстрира да „не гледа кроз прсте" Украјини и да ће преговарачки процес бити заснован на испуњавању реформи.

Да ли ће Украјина и Молдавија добити кандидатски статус, зависи од политичке одлуке шефова држава и влада. За одлуку је потребно јединство 27 шефова, а неки су већ јасно нагласили да неће гласати за украјински кандидатски статус ако тај статус не добије и БиХ.

Примјера ради, Карл Нехамер, аустријски канцелар, каже да му је незамисливо да гласа за украјински статус, а да исти статус не буде одобрен БиХ. Слично сматра и Зоран Милановић, предсједник Хрватске, као и Борут Пахор, предсједник Словеније, који је такође од Шарла Мишела, предсједника Европског савјета, затражио да БиХ кандидатуру добије безусловно.

Уколико Европски савјет попусти и поступи супротно мишљењу Европске комисије и заједно с Украјином додијели статус кандидата БиХ, то ће довести у питање изјаве званичника Комисије да БиХ не само да не спроводи реформе, већ да назадује. У том случају, могуће је и да Украјина остане без кандидатуре ако лидери земаља који желе исти третман за БиХ одлуче да гласају против жеље Кијева да се прикључи ЕУ.

Володимир Зеленски, предсједник Украјине, на прес-конференцији након посјете лидера Њемачке, Француске, Италије и Румуније апеловао је на земље западног Балкана да подрже Украјину, за коју је рекао да је жртва руске агресије и да би Украјину кандидатски статус још више мотивисао да побиједи Русију.

Аутор: Дејан Шајиновић