У току 1940. године, прије 83 године, у Сарајеву је подигнут велики споменик краљу Петру I Карађорђевићу, у Босни познатом и као Петар Мркоњић, четовођа из Босанскохерцеговачког устанка 1875–1878. године.

На простору испред Саборне цркве, близу Официрског дома, на високом каменом постољу, постављен је метални споменик краља на коњу. Крајем године споменик је покривен даскама и најављено његово скоро свечано откривање. Бан Дринске бановине у Сарајеву припремио је свечане позиве породици Карађорђевића, краљевском намјесништву (кнез Павле, Станковић и Перовић), Влади, бановима осталих осам бановина, представницима војске и другим личностима. Очекивало се масовно окупљање народа три дана – дан прије, на дан откривања споменика и дан послије. Све је било предвиђено и припремано да се споменик открије у прољеће 1941. године.

Историја је све преокренула. Влада Цветковић–Мачек спремала се да потпише приступање Југославије Тројном пакту, закљученом у Берлину 27. октобра 1940. године, између Њемачке, Италије и Јапана, као пакт Берлин–Рим–Токио. У палати „Белведере”, у Бечу, делегација Југославије потписала је приступање Тројном пакту 25. марта 1941. године. Истог дана организоване су демонстрације у Београду, Сарајеву и више других градова, сутрадан су протести били још масовнији, а 27. марта услиједила је промјена владе и срушено је приступање Пакту.

Двије недјеље касније, њемачке трупе су ушле у Сарајево, а већ 10. априла била је проглашена Независна Држава Хрватска. Хитлер јој је намијенио подручје које је до капитулације 1918. године држала Аустрија: Босна границом Дрине, са Вишеградом у Србији, и Срем са Земуном, док је Црну Гору и већи дио Херцеговине окупирала Италија.

Неколико дана по уласку окупатора у Сарајево, преко ноћи је нестао споменик краљу Петру, а на том простору подигнут је велики дрвени обелиск, висок око 25 метара и на њему дрвени орао, њемачки адлер, окренут ка централној сарајевској пијаци Маркале. Ту је остао све до ослобођења Сарајева, уласком јединица Народноослободилачке војске, 6. априла 1945. године. У шали, Сарајлије су причале да, док је та орлушина пред пијацом, неће се у њој моћи нешто више куповати, што је била тужна истина. Ослободиоци су истог дана уклонили и адлера (орла), па је простор остао без споменика.

Није ми познато да је некада писано о намјери Босне да се спомеником у Сарајеву захвали Петру Мркоњићу. У току окупације „Политика” није излазила, а сарајевске новине о томе нису ништа објављивале.

Проф. др Данило Вујичић, Нови Сад