Сурова истина о којој грађани одавно причају, а домаћи стручњаци упозоравају, и званично је потврђена. Босна и Херцеговина је друга на свијету по броју становника који живе у дијаспори.

Магазин Форбс објавио је листу од 151 земље са највећом дијаспором у односу на укупан број грађана, на којој је БиХ заузела неславно друго мјесто!

– Босна и Херцеговина, која је прогласила независност 1992. године током распада комунистичке Југославије и након тога доживјела крвави рат, 2020. године је имала 34 посто становништва које је живело у иностранству – пише Форбс.

Лавина исељавања

Испред нас је само Гвајана са 36,4 одсто становништва које живи ван њене територије, а на трећем мјесту налази се Албанија, са 30,7 одсто становника у дијаспори. Иза нас је и Сирија у којој је до недавно бјеснио крвави рат, мада ни данас стање у тој држави није много боље.

Најмалобројнију дијаспору имају Сједињене Америчке Државе, са само један одсто.

Лавину исељавања из БиХ покренула су ратна збивања, али ни период мира није успио да заустави овај негативни тренд. Одлазе занатлије, стручњаци, млади, а у посљедње вријеме и цијеле породице пакују кофере. Чим се један од родитеља смјести, најчешће отац, придружују му се жена и дјеца, остављају овдје чак и кућу и стални посао.

Грађани говоре да их, поред лоше економске ситуације и незапослености у земљи, све више тишти и несређен политички систем, образовање, здравство.

Према процјенама Свјетског савеза дијаспоре БиХ, у дијаспори живи више од два милиона грађана из БиХ. Највећи број људи раселио се по европским земљама, а потом у Америку, Канаду и Аустралију. По званичним подацима, око 150.000 грађана одрекло се држављанства БиХ и узело држављанства других земаља.

– Колико је људи заправо отишло, нико не зна, а властима ни не одговара да се зна тачан број. Бојим се да је процјена у цифрама вјероватно испод реалног броја. Претпостављам да ће се након ових избора још повећати одлив јер су многи грађани чекали те резултате и очекивали евентуална побољшања – оцјењује Властимир Видић из агенције “Глобал скенер” Минхен, која посредује при запошљавању у Њемачку.

Одлазе читаве породице

Видић наглашава да интересовање наших људи за одлазак не слаби, једино што их успорава у намјери јесу строги прописи. У Њемачкој је и даље велика потреба за радном снагом готово свих профила тако да ће свако ко је амбициозан, истиче он, покушати да оде.

– Сасвим је сигурно да би број грађана који су напустили БиХ био још до 300.000 већи да у Њемачкој не важе тако строги прописи за добијање визе, посебно западнобалканско правило за извлачење термина преко лото система. Али, без обзира на то, грађани покушавају на друге начине. Лако се добијају визе у Хрватској, Словенији, Словачкој, и онда послије неког периода људи се пребацују у Њемачку. Такође, и Аустрија је доста либерализовала прописе. Посебно је забрињавајуће да све више породица са дјецом одлази и то ће сигурно утицати на још гору демографску слику БиХ. Понеко се и враћа, то је тачно, али то је заиста у малим бројевима – каже Видић.

Чак су и ревизори упозорили да је низак ниво наталитета у Српској у протеклих 20 година већ оставио посљедице, па се поставља питање ко ће рађати дјецу у наредне двије деценије, јер се учешће фертилног контингента (броја жена у доби од 15 до 49 година) у укупном становништву Републике Српске из генерације у генерацију значајно смањује.

– Особе које су напустиле или намјеравају отићи из земље, као најчешћи разлог наводе недостатак перспективе за своју дјецу. Такође, миграциони образац се промијенио. Некада је међу мигрантима најзаступљенија била нискоквалификована мушка радна снага, док су данас носиоци тих процеса високообразоване особе. Одлив стручњака, уз старење становништва и опадање ионако ниске стопе наталитета, засигурно представља један од највећих демографских проблема. Иду грађани у зениту репродуктивне способности, а њиховим одласком истовремено се губи вриједан, често и ненадокнадив, људски капитал – истакао је раније за Српскаинфо демограф Стево Пашалић.

Годишње шаљу три милијарде КМ

На континуирани одлазак људи из БиХ указује и пораст дознака из иностранства, које они редовно шаљу породици и родбини. У посљедњих 10 година дијаспора је БиХ пребацила више од 25 милијарди КМ, а само лани ове дознаке су износиле рекордних три милијарде КМ.

– Разлози повећања дознака из иностранства, односно приватних новчаних трансакција леже у бољем имовинском стању грађана који су од раније у дијаспори, те све већем броју миграната из БиХ у иностранству који почињу да достављају новац у земљу – прецизирали су из Централне банке БиХ.

Пише: Наташа Телебак